Ново лице руске Думе

Избори за државну Думу Русије су окончани. Народ је одлучио да у парламент могу да прођу четири партије – "Јединствена Русија", Комунистичка партија, Либерално-демократска партија и "Праведна Русија". И односи снага унутар овога квартета су познати. Чека се само "технички пријем" и нови депутати ће моћи да заузму своје клупе. Да ли ће то бити већ у следећих неколико дана или ће се чекати крајњи рок за конституисање, који истиче 2. јануара 2008, знаће се ускоро. Ако надлежни послушају савет председника државе Владимира Путина, до полагања заклетве нема још много.

Иако је остало тек да се обаве технички детаљи, попут потврде пребројаних гласова, решавања евентуалних жалби и слично, прави посао ни издалека није обављен. Предстоји партијско "мешање карата", што се посебно односи на победничку "Јединствену Русију". Наиме, како јављају руски медији, многима који су у својим републикама, окрузима, крајевима, покрајинама... предводили победничку листу ни на памет не пада да се селе у Москву и думске клупе.

Само за сликање

Ствар је једноставна – у предизборну кампању "ЈР", посебно у водеће тројке на изборним листама, били су укључени угледни људи из свих крајева земље, јавни радници, истакнути политичари. Многима од њих се, једноставно, не исплати да се, макар и привремено, одричу садашњих занимања и пређу на депутатску хранарину. Другим речима, у руској Думи петог сазива, фактички, неће одлучивати они за које је народ гласао и који су позивали на изборе, него апаратчици који у неким другим околностима можда никада не би ни видели унутрашњост здања на Охотњем рјаду.

Како преноси интернет-агенција "Њус. ру", на депутатском списку "ЈР" фигурира чак 600 имена од којих се њих 65 већ кити титулом губернатора, 192 су депутати сада већ бившег четвртог сазива, остали су председавајући регионалних парламената, вицегубернатори, градоначелници... Споменимо само нека имена: Валентина Матвијенко, губернатор Санкт Петербурга, Едуард Русељ, губернатор Свердловске области, Аркадиј Черњецкиј, градоначелник Јекатеринбурга, Олег Богомољев, губернатор Курганске области, Виктор Толоконскиј, губернатор Новосибирске области, Владимир Городјецкиј, градоначелник Новосибирска... и многи други. Уосталом, питање је да ли ће у думску фотељу, као депутат, сести и сам Владимир Путин.

Треба поменути да је бивши председник Централне изборне комисије Александар Вешњаков, својевремено, тражио исправку изборног закона по којој би евентуално одустајање било којег члана "прве тројке" од депутатског мандата аутоматски значило предавање тог мандата некој другој партији. Образложење Вешњакова било је да се у супротном "бирачи доводе у заблуду". Иницијатива није прихваћена, што је и омогућило "ЈР" да у врх својих спискова убаци Русе од угледа.

Можда о свему поменутоме и не би требало много трошити речи да не постоји једна потенцијално опасна чињеница. Наиме, "Јединствена Русија" ће у новој Думи имати више него двотрећинску већину (према тренутним рачуницама, 315 од 450 места), а то значи пуну превласт, са могућношћу да се закони, па и уставни, прилагођавају потребама партије, а не државе.

Русија већ осам година функционише захваљујући јаком председнику. Владимир Путин је руину коју је наследио од свог претходника Бориса Јељцина поново поставио на ноге, стабилизовао је и вратио у врх светске политике. Многи су били склони да поменути преокрет припишу само скупоћи енергената на светском тржишту, мада су сличну "благодет" имали и други произвођачи нафте и гаса. Путиновој визији је све било подређено, његов план за будућност биће и у наредним годинама окосница руског напретка.

Могуће пукотине

Али он више неће бити председник и спровођење зацртане политике захтеваће други јак ослонац у држави и друштву. То је улога нове Думе. Управо стога је Путин и пристао да се стави на чело "Јединствене Русије" и обезбеди јој парламентарну премоћ. Права равнотежа између шефа државе (ко год то био), владе (ко год је водио) и парламента требало би да буде адут за будућност.