Конференција УН о клими

Према извештајима агенција
Бали, Индонезија – Суочене са отапањем леда на половима и све већим нивоом океана, Уједињене нације су почетком недеље на индонежанском острву Бали отвориле велику конференцију о климатским променама, која би требало да буде први корак ка склапању новог светског споразума о спречавању и заустављању даљег раста температуре на Земљи.

Конференција на Балију заказана је пошто је група научника УН у обимном извештају закључила да до 2015. мора да се стабилизује ниво емисије угљен-диоксида и других гасова са ефектом стаклене баште, а потом и смањи како би се избегле најтеже последице климатских промена.

Међутим, 190 нација – учесница овог састанка споро се приближавају потписивању новог споразума који би требало да буде постигнут најкасније до 2009, што би обезбедило довољно времена да се разради систем који треба да замени важећи Протокол из Кјота из 1997, чија важност истиче 2012.

Наиме, јуче је дошло до неспоразума око тога колико Кина и Индија треба да ураде на сузбијању емисије штетних ефеката "стаклене баште", јер су Јапан и Канада нападнути да од ове две земље превише очекују.

Иво де Бур, извршни секретар конференције, на којој од 3. до 14. децембра присуствује 10.000 учесника, похвалио је напоре који се чине ка постизању жељеног циља, али је и упозорио да и у овом, као и у свим другим процесима, постоје опасности.

Владе су формирале "специјалну групу" која треба да испита опције за планиране преговоре којима Сједињене Државе и земље у развоју, на чијем су челу Кина и Индија, као највећи светски емитери гасова који изазивају штетне ефекте, треба да се прикључе међународном споразуму о смањењу емисије угљен-диоксида и других гасова који узрокују глобално отопљавање.

Америчка делегација је саопштила да неће бити препрека за нови споразум, али је напоменула да се Вашингтон и даље противи мерама које многе друге земље подржавају, као што су обавеза да богате земље смање емисију штетних гасова и постављање рока да се ограничи раст температуре на Земљи.

Међутим, амерички став претрпео је тежак ударац када је нови премијер Аустралије Кевин Рад ратификовао Споразум из Кјота (што је претходна администрација одбијала да учини). Тако да су Сједињене Државе сада остале једина индустријски развијена земља која је остала изван протокола.

Једно од најспорнијих питања на конференцији биће да ли би ограничење емисије штетних гасова требало да буде обавезно или добровољно. Представници еколошких групација на конференцији указали су да је, према њиховом мишљењу, све присутнија жеља за доношење строжих мера против глобалног загревања.

На састанку је такође постигнут споразум о томе да треба проучити начине за прелазак на коришћење чистих технологија, као што су соларне плоче или турбине на ветар, и то у земљама у развоју. Овакав корак био би од кључног значаја за веће ангажовање земаља у развоју у решавању њиховог проблема који се тиче емисија штетних гасова.

Међутим, Кина и Индија сматрају да богате нације треба да предузму озбиљније кораке у смањењу емисија штетних гасова, јер оне морају и даље да користе фосилна горива да би окончале сиромаштво.

Изван зидова конференцијског центра на Балију група активиста за заштиту човекове околине одржала је тобожњи час пливања делегатима уз напомену да би повећан ниво мора могао да потопи ниске обале тропских острва, као што је Бали, уколико се не предузму потребне мере.

"Подизање нивоа мора прети стотинама милиона људи", рекли су. "Тоните или пливајте."

Делегације младих активиста из читавог света на годишњем међународном скупу о Протоколу из Кјота редовно додељују сатиричну дневну награду "Фосил дана" – пакетић угља украшен заставом земље добитнице – како би указали на нације које не воде довољно рачуна о животној средини.

Ове године добитници су били Саудијска Арабија (због опструкције расправе на овом скупу), САД (због блокирања међународних напора у борби против климатских промена) и Канада (због тога што није успела да испоштује утврђене циљеве), као земље које не брину довољно о заштити животне средине. Јапан је такође "овенчан" истом наградом, али као земља оптужена за задржавање преговора.

"Непоштовањем наших сопствених обавеза донетих у Кјоту више немамо никакав кредибилитет у наметању нових обавеза другима", изјавила је млада канадска активисткиња, која је примила награду у име представника своје земље.