Без молитве и мотике

Шабац – Протојереј СПЦ Војислав Петровић привремено ће затворити Центар за рехабилитацију зависника од алкохола и наркоманије „Свети великомученик Пантелејмон“, који је пре годину и по истоимено удружење грађана основало на његовом породичном имању у Бањи Бадањи, на тромеђи Шапца, Лознице и Крупња. Ову неочекивану одлуку познати шабачки свештеник донео је после инцидента и туче који су тројица питомаца центра имали недавно са неколико мештана, што је био повод и за интервенцију полиције.

– Нико није био пророк у свом селу, па ни ја нисам гајио илузије да ће све ићи лако. Појединци, углавном они који своје време проводе пред сеоском продавницом, од почетка су били против центра, а главни аргумент им је био „да од њих нисмо тражили сагласност за почетак рада“. Међутим, не повлачим се због тога, бар мене познају као великог борца, већ због неспремности друштва да подржи овај изузетно хумани пројекат. Са друге стране, одговорност је превелика – каже за наш лист Војислав Петровић.

Рехабилитациони центар у Бањи Бадањи налази се на брду изнад лековитог извора Гвоздена вода. Удружење, настало са циљем да у медијским наступима и организовањем трибина против највећих проблема савременог друштва пружи помоћ зависницима и њиховим родитељима, пред крај 2007. године одлучило је да крене и у конкретну борбу за сваког младог, унесрећеног човека. Програм опоравка, који је назван „молитва и мотика“, предвиђао је устајање у рано јутро, молитву, шетњу, доручак, рад у пољопривреди или на грађевинама, ручак, поново радну терапију, групне и појединачне разговоре...– Пацијенте смо примали на годину дана, уз претходно мишљење лекара неуропсихијатра. Кроз програм опоравка прошло је тридесетак наркомана од 18 до 40 година из читаве Србије, а једна трећина је успела да се ослободи ове пошасти. Можда је то добар резултат, с обзиром на искушења која смо прошли, али мислим да смо могли и боље. Нажалост, све подршке, па и лекара који су се на ТВ екранима експонирали као велики борци против наркоманије, биле су само декларативне. После једног „излета“, више их нисмо виђали у центру, а имали смо чврста обећања да ћемо тимски радити – прича Петровић.

Ни локална самоуправа у Шапцу, Лозници и Крупњу није била вољна за сарадњу. Иако су послали званичне захтеве, у Шапцу их нису примили ни на састанак, исто је било и са општином Крупањ, док је служба градоначелника Лознице одговорила да за проблем зависника имају друго решење. – У Лозници постоји преко хиљаду наркомана. Родитељи ученика били су принуђени да уз помоћ познатог боксерског репрезентативца Драгана Васиљевића приватно организују чување школа од наркодилера. Да ли то подразумева „решење проблема“? А у Шапцу је нарконама више него у Лозници. Да ли знате да смо у центру доживели и напад наркодилера, који су са оружјем дошли да од зависника наплате неки ранији дуг? Заиста је тешко борити се без искрене помоћи шире друштвене заједнице – каже Петровић.

До инцидента са мештанима села Бања Бадања дошло је на Велики четвртак. Обесхрабрен све тежим стањем, помоћник управника који је тога дана дежурао у центру, напустио је посао, а тројица питомаца искористила су тренутак да оду у село, до кафане. Иако је кафеџијама била скренута пажња да се особама на опоравку не даје алкохолно пиће, конобар их је послужио. После неколико чашица и добацивања гостију, дошло је до туче у којој је један од питомаца потегао нож. Одакле му нож, свештенику Војиславу Петровићу није познато: – Сва тројица су извукли дебљи крај, а добили су батине и од полиције, коју су мештани одмах позвали. Питомац који је потегао нож осуђен је код судије за прекршаје на месец дана затвора и одмах је упућен на издржавање казне. Ово је, за мене, био тренутак и за дубоко преиспитивање: где су наше слабости и колико смо способни да сами одговоримо постављеном задатку? Одлучио сам да је боље да на неко време затворимо центар, док се боље стручно не организујемо. Не би било у реду да због нас падне љага и на сличне центре у Србији који добро раде – истиче Петровић.