Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Волски о словеначком егоизму

Волски о словеначком егоизму
Председник Словеније Данило Тирк (лево) и Алојз Петерле (десно)

Од нашег сталног дописника
Љубљана, 3. маја – На тврдњу председника Одбора за спољне послове Европског парламента Јацека Саријужа Волског да је „словеначки егоизам” крив за блокаду хрватских приступних преговора са Европском унијом, реаговао је европосланик из Словеније Алојз Петерле. У отвореном писму поводом изјаве Волског за немачки радио ВДР, у којој је оптужио Словенију за опструкцију уласка Хрватске у Унију, Петерле демонстрира увређеност сународника на негативну квалификацију домаћег курса према службеном Загребу.

Петерле подсећа да је пре месец дана усвојен Извештај о напретку Хрватске 2008. у коме је Европски парламент прихватио позицију Европске комисије да погранични спор између Словеније и Хрватске мора бити решен у оквиру приступног процеса Хрватске са ЕУ. Петерле се у одбрани карактера нације којој припада позвао и на мишљење комесара за проширење ЕУ Олија Рена да словеначко-хрватско спорење око демаркације на копну и мору више није само билатерални, већ европски проблем. Поменуо је и став извештача ЕП за напредак Хрватске Ханеса Свободе да сукоб између Љубљане и Загреба није више тек правне природе, већ је то политичко питање. Како би избегао клизав терен просуђивања суштине бића сопственог народа, Петерле је „одлучно одбацио говор Волског о егоистичној Словенији” и додао „да може без проблема да наброји много егоистичних потеза Хрватске”, попут „њиховог једностраног проглашења еколошко-риболовне зоне (у Јадранском мору), што је (на инсистирање Љубљане и Рима) потом постао европски проблем”, у чије решавање се јануара 2008. укључио и Брисел.

Алојз Петерле је био први премијер у осамостаљеној Словенији, а његова владавина је запамћена по „избрисанима”, јер је словеначка полиција 26. фебруара 1992. из регистра сталног пребивалишта тајно избрисала преко 25.000 људи пореклом из других република некадашње СФРЈ (од тог броја око 60 одсто Срба). Тако је у новонасталој држави почињено највеће масовно кршење људских права које траје више од 17 година. Петерле је последње четири године провео у Европском парламенту, а крај мандата је посветио борби да партнерима из ЕП докаже да „лобирање и оптуживање Словеније (од стране неких земаља чланица ЕУ) не може Хрватској донети добре резултате”.

„Не треба нам притисак, већ дијалог усмерен на резултате”, упозорава Петерле, уверен да „концепт стварања непријатеља” није прави начин за решавање међудржавних проблема. Подсећа и да је Хрватској за одговор на предлог комесара Рена за решавање спора са Словенијом требало „чак три седмице”, те да је Загреб „приде дисквалификовао могућег модератора” за посредовање у словеначко-хрватском спору – „нобеловца Мартија Ахтисарија”. Петерле се на седници председништва Европске народне странке (ЕЛС), уочи конгреса европских народњака, заузео за „политику која би створила позитивну атмосферу за решавање спорова између Словеније и Хрватске и последично омогућила напредак Хрватске у Унију”.

Званична Љубљана се позитивно одазвала на Ренов позив из Прага да процес проширења ЕУ на западни Балкан „не сме бити жртвено јагње глобалне финансијске и економске кризе”. Иако се слаже са Реновом оценом да „стављање под знак питања наших обавеза у погледу проширења (ЕУ) неће помоћи у борби против светске привредне кризе” коју „нису изазвали ни радници у Прагу ни политичари у Србији”, влада премијера Борута Пахора не одустаје од блокаде дванаестак хрватских приступних поглавља за улазак у ЕУ, под образложењем одбране виталних националних интереса.

Светлана Васовић-Мекина

---------------------------------------------

Остварени скоро сви циљеви

Рен тврди да је током свог петогодишњег мандата на месту комесара за проширење ЕУ испунио пет од шест постављених циљева, преносе словеначки медији. Међу испуњене циљеве Рен убраја „разрешен статус Косова, чињеницу да је Хрватска у последњој фази преговора а друге државе западног Балкана тврдо на европском путу кроз споразуме о стабилизацији и придруживању, те да је Турска такође на европском путу а ЕУ данас има 27 чланица”. Једино што није успео да оствари, каже Рен, јесте поновно уједињење Кипра.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.