Девизни курс великих играча

Гордо посртање нашег динара у минулих петнаестак дана изазвано је "обичним" тржишним збивањима. Повећаном тражњом и недовољном понудом. "Политика" је овако писала пре неколико дана и предвидела шта ће се догодити с курсом. Завере, дакле, нема. Још мање смишљене акције неколицине великих "покварењака" који би да ојаде овај несрећан народ и изнурену економију. Тржиште је учинило исто оно, само овог пута непопуларно, што је радило, популарно, током већег дела године, када је расла вредност динара. Има, међутим, онога што се зову тржишни играчи – купци и продавци девиза. И шта се, према речима Стојана Стаменковића, уредника билтена Економског института Макроекономске анализе и трендови, догодило? По њему постоје три вероватна узрока убрзаном расту курса евра. За само последњих десет дана новембра, динар је изгубио осам процената своје вредности.

По Стаменковићу курс динара почео је да пада оног часа када су велики инострани инвеститори кренули да се повлаче са наше берзе и да динаре претварају у евре. Исто се догодило и у Хрватској. Институционални инвеститори су се, због потреса на светским, а нарочито америчким берзама, нагло ослободили домаћих хартија од вредности и похрлили да по што нижем курсу купе евро. Пошто је тражња нагло скочила, а није је испратила понуда – курс евра је почео да расте из дана у дан.

Тако је средњи курс евра 29. октобра био 76,81, после две седмице, 13. новембра – 77,60, а већ 30. новембра 84,75 динара. Јуче је био између 82 и 83 динара. На овакве и сличне "ударе" великих играча, нажалост, не могу ефикасно да реагују ни централна банка, нити гомила министарстава. Због њиховог громког марша тресу се и регионална, а камоли наше мало тржиште.

Други могући разлог малаксавања динара Стаменковић види у нашем паралелизму валута. Нико у садашњим околностима, па ни НБС, не може да предвиди када ће из разних "штекова" излетети на тржиште милиони евра или милијарде динара због разних плаћања према свету. Сада је био потребан евро да би се платио увоз пред Нову годину. Пошто је доток девиза у тим данима био мањи него уобичајено, ето неравнотеже и раста курса евра.

Симптоматично је, међутим, да на интервенцију НБС на девизном тржишту од четири милиона евра нису реаговале банке. Мирно су наставиле су да тргују на репо-тржишту. Зашто? Зато што су знале да је "цунами" курс прошлост и да више не могу да играју на разлику у цени између евра и динара. Сигурније су државне хартије од вредности.

Трећи, а по свему, не и најмањи узрок курсне нестабилности минулих дана била су и остала "очекивања везана за унутрашњу стабилност земље". И велики инвеститори добро знају за 10. децембар. Коначно, и наши грађани с којим динаром више у џепу у неизвесним политичким и државним ситуацијама траже евро, јер се са њим могу лакше изборити у кризним временима.

И шта се може очекивати? Вероватно не оно што је својевремено у скупштини изјавио некадашњи председник коморе Србије и министар полиције, покојни Влајко Стојиљковић, који је на гласно питање неког у слали: "Када ће да падне курс", мирно с места одговорио "у четвртак".

Тог и таквог четвртка до краја ове године неће бити. Курс динара је јуче, а по најавама и данас, почео полако да расте. За колико? То, опет, нико не зна, па ни сам гувернер НБС Радован Јелашић. Према оцени Стаменковића, враћање динара, до Нове године, у почетну позицију, с које је кренуло његово срозавање, није извесно. Предстоји велика предбожићна и новогодишња сезонска понуда девиза, а с њом и уравнотежење курса, али, ипак, на вишем нивоу – око 82 динара.

По њему, међутим, до опасног потреса могло би да дође услед евентуалне панике после 10. децембра и могућег лошег сценарија по нас на Косову и Метохији. Будући да су наше девизне резерве око десет милијарди евра, тај потенцијални удар могао би се амортизовати.

Право искушење прети нам током идуће године ако приливи од дознака наших гастарбајтера (око три милијарде долара) не буду покрили дефицит плаћања према свету. Тада ништа не може да спречи раст девизног курса и отапање девизних резерви.

Слободан Костић

-----------------------------------------------------------

Јелашић: Евро пада на 81 динар

Девизни курс ће се стабилизовати и већ сутра његова средња вредност могла би да буде 81-81,5 динара, уверен је гувернер Народне банке Радован Јелашић, уз очекивање да ће курс евра, чија се средња вредност јуче спустила на 82,27 динара, ускоро бити приближнији вредности од пре две-три недеље него од пре неколико дана.

Гувернер је јуче упозорио мењаче да не одбијају да откупљују девизе под изговором да немају довољно динара, јер су поједине затварале врата уз натпис "попис". Мењачима су на располагању довољне количине и девиза и динара, па је Јелашић позвао грађане да се јаве уколико одбију да им пруже услуге. Он је такође упозорио да НБС неће продужавати уговоре мењачима за које се утврди да су одбијали да продају и купују евре или динаре.

Како је гувернер изјавио новинарима у Привредној комори Србије, централна банка је последња два дана прошле недеље и јуче од мењача откупила девизе у вредности од око 100 милиона долара и за то им исплатила шест милијарди динара.

Прошле недеље је НБС, да би утицала на стабилизацију девизног курса, на девизном тржишту продала четири милиона евра. Јелашић је поновио да ће вредност динара и даље одређивати понуда и тражња девиза и препоручио свима који су изложени валутном ризику да се заштите од наглих промена курса и тако минимизирају своје трошкове.

Гувернер је члановима Одбора за банкарство и осигурање Привредне коморе Србије рекао да ће монетарна политика бити рестриктивна све док постоје јаки инфлаторни притисци и да ће НБС испунити циљ да овогодишња базна инфлација буде између четири и осам одсто, а у идућој години од три до шест процената. Јелашић је навео да је тренутно базна инфлација око 4,5 одсто, што значи да ће до краја године бити око пет одсто.

Међугодишња укупна инфлација је на крају новембра, како је навео, износила 8,8 одсто. На смиривање цена и смањење маржи потребна је много већа конкуренција на тржишту, а гувернер се прошле недеље уверио да литар уља у Немачкој кошта 89 центи док је у Србији 1,30 евра.