Светска дигитална књижница

Да ли су у „граду светлости” ударени темељи будућој Александријској библиотеци у дигиталном обличју?

Поред две постојеће – „Гугла” (Google Book Search) и „Јуропиане” – отворена је трећа велика међународна библиотека на Интернету, под окриљем УНЕСКО-а у Паризу (Организација УН за образовање и културу), која окупља 192 земље.„Школа спрема људе за библиотеку, а данас библиотеке постају дигиталне”, објашњава руководилац подухвата Абделазиз Абид из Туниса.

Корисници из целог света имаће бесплатан приступ књигама, рукописима, земљописима, филмовима и снимцима из националних књижница, претражујући на седам језика (енглески, арапски, кинески, шпански, француски, португалски и руски) и предлажући бројне садржаје на другим.

У сарадњи са 32 установе, разглашаваће се разноврсне вредности, као што су језичка разноликост, разумевање међу културама и смањење „дигиталног јаза” међу народима. Земље чланице доставиле су садржаје из властите културне баштине, а УНЕСКО је најавио да ће помоћи онима које још нису – због недостатка новца и техничких помагала – дигитализовале своје народне библиотеке.

Претраживање књига на „Гуглу” започело је 2005. године, уз подршку великих универзитета, нарочито из САД, омогућујући увид у седам милиона наслова. Европска мултимедијална он-лине књижница (Еуропеана) покренута је на измаку новембра 2008. и са десет милиона приступа на сат постала је „жртва властитог успеха”,  јер је већ првог морала да буде затворена. Накнадно је оснажен рачунар (сервер) и сада је свакодневно, у просеку, посети око 40.000 људи (подаци Европске комисије).

Недавно је свечано и службено у француској престоници покренута Светска дигитална библиотека (WDL), у којој се бесплатно може приступити документима националних књижница бројних земаља. Корисницима је на располагању претраживање и крстарење на седам језика, а предложени су садржаје на више од 40. Међу понуђеним су неки од најранијих писаних радова човечанства – од древних кинеских пророчких записа на костима до првог европског земљописа Новог света из 1562. године.

Замислили су је стручњаци Конгресне бибилиотеке у Вашингтону, уз техничку подршку Александријске књижнице, а учесник је УНЕСКО с тридесетак националних и културних и образовних установа из целог света. Конгресна, уједно, одржава интернетску страницу. Намера је да се млади људи врате читању, зато што је књига први документ културе.

У сваком подручју нуди се, за сада, тек неколико стотина садржаја, али ће се списак продужити са укључивањем народних бибилиотека осталих земаља. Али кључна одлика требало би да буде каквоћа штива, а не гомилање свакојаких наслова. У понуди су, наиме, јединствена дела, приступачна на само неколико места у свету.

Најновија дигитална књижница намењена је научницима, учитељима и ученицима широм планете, а омогућује прегледање изворних дела страницу по страницу којесу преснимиле до сада укључене библиотеке, често са стручним тумачењима на више језика. Обједињени су делови исте целине из различитих земаља у својеврсну дигиталну ретроспективу.

УНЕСКО је окупио земље-чланице које су дале списе из властите културне баштине, од Кине и Ирака, преко Русије и Француске, до Уганде и других.

Хоће ли дигитална књижница смањити „дигитални јаз” међу народима?

Стефан Вукашин