Svetska digitalna knjižnica

Da li su u „gradu svetlosti” udareni temelji budućoj Aleksandrijskoj biblioteci u digitalnom obličju?

Pored dve postojeće – „Gugla” (Google Book Search) i „Juropiane” – otvorena je treća velika međunarodna biblioteka na Internetu, pod okriljem UNESKO-a u Parizu (Organizacija UN za obrazovanje i kulturu), koja okuplja 192 zemlje.„Škola sprema ljude za biblioteku, a danas biblioteke postaju digitalne”, objašnjava rukovodilac poduhvata Abdelaziz Abid iz Tunisa.

Korisnici iz celog sveta imaće besplatan pristup knjigama, rukopisima, zemljopisima, filmovima i snimcima iz nacionalnih knjižnica, pretražujući na sedam jezika (engleski, arapski, kineski, španski, francuski, portugalski i ruski) i predlažući brojne sadržaje na drugim.

U saradnji sa 32 ustanove, razglašavaće se raznovrsne vrednosti, kao što su jezička raznolikost, razumevanje među kulturama i smanjenje „digitalnog jaza” među narodima. Zemlje članice dostavile su sadržaje iz vlastite kulturne baštine, a UNESKO je najavio da će pomoći onima koje još nisu – zbog nedostatka novca i tehničkih pomagala – digitalizovale svoje narodne biblioteke.

Pretraživanje knjiga na „Guglu” započelo je 2005. godine, uz podršku velikih univerziteta, naročito iz SAD, omogućujući uvid u sedam miliona naslova. Evropska multimedijalna on-line knjižnica (Europeana) pokrenuta je na izmaku novembra 2008. i sa deset miliona pristupa na sat postala je „žrtva vlastitog uspeha”,  jer je već prvog morala da bude zatvorena. Naknadno je osnažen računar (server) i sada je svakodnevno, u proseku, poseti oko 40.000 ljudi (podaci Evropske komisije).

Nedavno je svečano i službeno u francuskoj prestonici pokrenuta Svetska digitalna biblioteka (WDL), u kojoj se besplatno može pristupiti dokumentima nacionalnih knjižnica brojnih zemalja. Korisnicima je na raspolaganju pretraživanje i krstarenje na sedam jezika, a predloženi su sadržaje na više od 40. Među ponuđenim su neki od najranijih pisanih radova čovečanstva – od drevnih kineskih proročkih zapisa na kostima do prvog evropskog zemljopisa Novog sveta iz 1562. godine.

Zamislili su je stručnjaci Kongresne bibilioteke u Vašingtonu, uz tehničku podršku Aleksandrijske knjižnice, a učesnik je UNESKO s tridesetak nacionalnih i kulturnih i obrazovnih ustanova iz celog sveta. Kongresna, ujedno, održava internetsku stranicu. Namera je da se mladi ljudi vrate čitanju, zato što je knjiga prvi dokument kulture.

U svakom području nudi se, za sada, tek nekoliko stotina sadržaja, ali će se spisak produžiti sa uključivanjem narodnih bibilioteka ostalih zemalja. Ali ključna odlika trebalo bi da bude kakvoća štiva, a ne gomilanje svakojakih naslova. U ponudi su, naime, jedinstvena dela, pristupačna na samo nekoliko mesta u svetu.

Najnovija digitalna knjižnica namenjena je naučnicima, učiteljima i učenicima širom planete, a omogućuje pregledanje izvornih dela stranicu po stranicu kojesu presnimile do sada uključene biblioteke, često sa stručnim tumačenjima na više jezika. Objedinjeni su delovi iste celine iz različitih zemalja u svojevrsnu digitalnu retrospektivu.

UNESKO je okupio zemlje-članice koje su dale spise iz vlastite kulturne baštine, od Kine i Iraka, preko Rusije i Francuske, do Ugande i drugih.

Hoće li digitalna knjižnica smanjiti „digitalni jaz” među narodima?

Stefan Vukašin