Паори у бежичној мрежи

Беспилотне летелице кружиле су изнад наших глава, а да смо то знали, последњи пут када је НАТО бомбама и ракетама 78 дана засипао последњу Југославију.

Када их следећи пут буду угледали житељи Војводине, неће имати ниједан разлог за стрепњу: омањи ваздухоплови без човека за управљачем снимаће оранице и винограде, учествујући у необичном истраживачком подухвату „Агросенс” (AgroSense) који, под окриљем Европске уније, окупља Италију, Словенију и Србију. Средиште из којег се руководи налази се у Новом Саду, на Факултету техничких наука, а од домаћих научних установа учествују још Пољопривредни факултет у Новом Саду и Институт „Михајло Пупин” из Београда.

У шта су се то домаћи истраживачи упустили?

Подаци у ваздуху

Поједностављено речено, саткаће својеврсну бежичну сензорску мрежу (Wireless Sensor Network) од мноштва справа мањих од људског длана, у које су уграђени сакупљачи и јављачи података (сензори). Сваки тај чвор напаја се из батерија и има радио-пријемник преко којег размењује поруке са осталима. Иако му је стварни домет стотину метара, у виноградима – у којима ће најпре бити размештени – и на ораницама постављају су на мањем растојању, од 10 до 50 метара, обично у виду решетке.

И тако кроз ваздух струје невидљиви показатељи који одсликавају у каквом је стању дотична биљка (и биљке): влажност, температура, киселост земљишта, осунчање, величина и брзина раста, количина азотних једињења и остали, и све то се слива у главно чвориште –

моћни рачунар. После обраде приказују се у виду графикона. Свака таква решетка се може разместити на мањем подручју, а све заједно повезати у знатно ширу мрежу која покрива велику површину.

Очигледно је да су најсавременије технологије, укључујући информатичке, увелико продрле у пољопривреду јер се све чешће намеће потреба за благовременим увидом и хитним деловањем, сматра проф. др Владимир Црнојевић, руководилац „Агросенса”. Уколико се на време предузму неопходни кораци, постижу се виши приноси, штити се животна средина и остварују знатне уштеде у новцу.

Прва у винограду

Савремено опредељење у свету је прецизна пољопривреда (надзирана и надгледана најсавременијим технолошким направама) која остварује знатну добит. Наша земља се одликује врхунским стручним знањем и богатим искуством, али се мало или недовољно ослања на информатичке технологије. „Агросенс” би требало увелико да побољша стање уводећи бежичне сензорске мреже, моћне рачунаре, веб портале, експертске системе и прикупљање података из ваздуха.

(/slika2)Пољопривреда је једна од најважнијих привредних грана у земљама западног Балкана, па и у Србији (у Војводини представља 40 одсто бруто друштвеног производа који се добија на 1,7 милиона хектара ораница, од којих 52 одсто чини плодна црница). Истраживачки подухват „Агросенс” започео је у мају прошле, а треба да траје до априла 2011. године. Пре две увршћен је у тзв. Седми оквирни програм (FP7), што значи да га новчано подржава Европска унија (око милион евра) и, свакако, Министарство за науку и технолошки развој Србије. Од тих пара у три поменуте научне установе набавили су савремену опрему за прикупљање података и обучавали су истраживаче из Србије и Словеније.

Бежичне сензорске мреже први пут су примењене пре пет-шест година у америчким виноградима, а у Европи нешто касније, наглашава др Горан Димић из Института „Михајло Пупин”. Научници са Универзитета Фиренца, с којима наши сарађују, своју су исто тако успоставили у винограду 2006/2007. И претеча у Војводини биће уведена да надзире чокоте, иако је веома подесна за стакленике.

Следећи корак, с којим смо започели напис, подразумева сакупљање података из ваздуха (Remote Sensing), чијим се проучавањем благовремено сазнаје у каквом су стању усеви на великим површинама.

Шта ли ће на све то рећи војвођански паори?