Сарадник САНУ креће на пут око света

Двадесетчетворогодишњи Виктор Лазић је управо дипломирао на београдском Правном факултету, а сада учи за аутомеханичара. Не зато што као дипломирани правник не може да нађе посао, већ зато што ускоро иде на пут око света, и то ла„дом нивом” коју су му поклонили родитељи, јер је дипломирао у року са просеком изнад осам.

 Не желим на путу да трошим новац за поправку кола, зато носим и врећу делова за аутомобил. Посетићу 70 земаља. Крстарићу Европом, али ћу ићи и у Јапан, на Филипине, у Индонезију, Аустралију, Нови Зеланд, Јужну Америку, на Карипска острва, Антарктик, у западну Африку. Само део пута ћу прећи својом ла„дом нивом”, а у друге крајеве ћу ићи авионом, аутобусом, аутостопом, бродом... Цело путешествије трајаће две године  каже Виктор који ће на овом путовању као спољни сарадник Географског института Српске академије наука и уметхости, на терену прикупљати податке за пројекат из области еколошке географије.

У неким од земаља које су на његовој маршрути на путу око света Виктор је већ боравио. До сада је заправо био у 40 држава. Није у питању само његов немирни и трагалачки дух, већ и жеља да се што боље припреми за будући позив. Овај младић намерава да упише докторске студије и да потом ради у дипломатији.

Недавно је био веома активан у борби против цензурисања беседа на ђачким такмичењима. Познат је и по томе што се бори да у свет изађе истина о Косову. Организовао је, између осталог, две акције за српско становништво у тој покрајини. Сакупио је 15.520 евра за 24 тамошње библиотеке и уприличио је хуманитарни концерт Осмех на дар”.

У међувремену су овом младићу објављене две књиге путописа, а ускоро ће светлост дана угледати и трећа под називом Хо„дање Суматром”. Одлично говори енглески и немачки. Има лиценцу за преводиоца за енглески језик и члан је Удружења научних и стручних преводиоца Србије. Поседује и лиценцу за туристичког водича, као и лиценцу за рониоце коју је стекао у Брунеји. Српско библиофилско друштво изабрало га је за свог амбасадора у иностранству.

Викторова кућна библиотека броји 22.000 књига. Добар део тих наслова је наслеђен.

 Намеравам да отворим књижевни клуб. У оквиру тога биће посебан одељак путничке литературе коју чине и књиге донете из Индонезије, Кине, Узбекистана, Малезије, попут будистичких молитвеника са корицама од камена, књига на штапићима од бамбуса или штампаних на папиру од пиринча са корицама од свиле... У Индонезији сам за магијску књигу са корицама од костију дао 65.000 рупија што износи пет евра  објашњава наш саговорник.

У Малезији, на Тајланду и у Индонезији ишао је и у џунгле, проводио време са домородачким племенима. Упознао њихов начин живота. На Суматри је био гост племена Минангкабау чији су припадници муслиманске вероисповести.

 Сва племена која сам упознао имају ритуале за оздрављење и бацање чини. Верују да чудовишта управљају вулканима. Зато постоје породице које вековима чувају вулкане и удовољавају им изводећи специјалне ритуале. У Индонезији верују да вулкани прораде када су политичари корумпирани. На Суматри сам се дружио и са пиратима који преко дана раде нешто друго, рецимо предају у школи, али ноћу нападају и пљачкају бродове у мореузу између Суматре и Малезије. Прошао сам и обуку за гусаре, али у пљачку нисам ишао  прича своје досадашње доживљаје Виктор Лазић.

А. Бркић