Пробни балони за нове идеје

Манир политичара у Србији да неку нову идеју лансирају у јавност пре него што су о њој разговарали са политичким партнерима представља врсту политичког маркетинга, али и пробног балона који им је показатељ какво је расположење грађана за оно што предлажу, кажу политички аналитичари реагујући на изјаву председника Србије Бориса Тадића о потреби промене Устава. Готово по правилу идеје које политичари на овај начин саопштавају јавности су оне за које је извесно да их је тешко реализовати са политичким партнерима. То је био случај и са недавним незваничним предлогом за смањење броја министарстава због финансијске кризе од кога се врло брзо одустало јер странке владајућег блока нису могле да се договоре ко ће и за колико министарских фотеља бити ускраћен.

„Идеја председника Тадића сама по себи добро звучи. Међутим, због политичког опортунизма у владајућој коалицији, али и међу опозиционим странкама, ДС се одлучио на то да најпре изађе у јавност и добије њену подршку која би му користила за притисак на потенцијалне политичке партнере како би се постигао договор. Уколико иницијатива не успе увек могу да кажу да су имали добру намеру, али да други политички субјекти нису били спремни за договор”, каже политички аналитичар Дејан Вук Станковић.

И социолог Милан Николић сагласан је да је најава председника Тадића пробни балон како би се видела реакција јавности. Идеја о мањем броју посланика као и она о „кресању” броја министарстава је, како каже, део пи-ар кампање да се народу покаже како се штеди. „Парламент неће нужно бити јефтинији ако у њему седи 150 уместо 250 посланика. Битно је да је ефикасан и да се посланици понашају домаћински”, сматра Николић.

Са ставом председника да би требало мењати Устав и због потребе регионализације и децентрализације Србије не слаже се Зоран Лончар, функционер Демократске странке Србије и некадашњи министар за државну управу и локалну самоуправу. ДСС је, иначе, странка која се дуго залаже за регионализацију Србије, али до сада нису имали успеха пошто њихов предлог није прошао ни када су били део владајуће коалиције.

Регионализација је, како Лончар каже за „Политику”, могућа и без промене Устава јер у њему постоји правни основ за формирање нових покрајина. Важећи Устав, како објашњава, није затворио врата регионализацији јер чланови 94 и 182 дају правни основ за оснивање нових покрајина. Устав, наиме, предвиђа да се нове аутономне покрајине могу оснивати, а већ основане укидати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. При томе, предлог за оснивање нових покрајина утврђују грађани на референдуму.

У ДСС-у сматрају да је регионално уређење брана за територијалну дезинтеграцију државе. Објашњавајући зашто нису инсистирали на својој идеји док су били део власти, Лончар каже да су од тог дела свог предлога Устава 2004. године одустали зарад „конструктивности”, односно да не би отежавали ионако компликован процес формирања нове владе који је био у току.

Према речима Бошка Мијатовића из Центра за либералнодемократске студије и једног од аутора студије о регионализацији Србије, тај вид организације државе власт приближава грађанима те је они могу више доживети као своју него као централну власт. Једна од добрих страна јесте и то и што она представља брану сепаратизму. „Циљ регионализације је између осталог и да се задовоље извесне аспирације појединих националних мањина, односно етничких заједница у Србији. На тај начин се умањује подстицај сепаратизму”, каже Мијатовић.

Он, међутим, упозорава и да децентрализација носи ризик директније корупције и непотизма. Она би, осим тога, могла и да кошта више, а осетљиво је и питање поделе надлежности између региона и државе као и надзора републике над радом региона.