Ново јутро са "новим" Чавесом

Добро јутро Венецуело, имамо новог председника. Текстуалне поруке преко мобилних телефона одашиљане су кроз мрежу поборника референдумског "не" одмах пошто је "нови" Уго Чавес, без вике и претње, показао своје непознато лице, признајући наизглед мирно и спокојно победу противника. Само дан пре овог плебисцита који је схватао као израз народне лојалности, грмео је из свих ораторских топова како су његови противници – издајници, "јенки љупци" размажени буржоаски синови, олигархија, фашисти, плаћеници ЦИА, … и поручивао им да иду код својих ментора. Лопту је спустио чим је одлучио да призна врло тесне резултате у корист опозиције, по наговору, како говоре "добро обавештени извори" из Каракаса, војног врха.

Како се догодило да Чавесова боливарска револуција преко ноћи остари, уместо да се оснажи и освежи новом плебисцитарном подршком, како се очекивало. За само годину дана када је 7,3 милиона становника (преко 63 одсто) подржало још један шестогодишњи председнички мандат, Чавес је изгубио три милиона гласова, а само пола милиона их је "емигрирало" у противнички блок.

Немилосрдна математика

Преосталих два и по милиона нису у себи нашли ни толико револуционарног жара да натерају себе да изађу на гласање. Са немилосрдном математиком суочио се председник Венецуеле, пре него што је одлучио да преко телевизије објави да је увек слушао и уважавао "народни глас".

У венецуеланским новинама могу се наћи решења за загонетку наглог преврата у народном расположењу. На страницама криминалне хронике од понедељка један дневни лист констатује да су се за два дана у Каракасу десила 38 убиства. Број злочина је некад нешто већи, некад за покоје убиство мањи, али некажњени криминалци владају улицама, а да власт нема снаге или воље да их пронађе и похвата.

На страницама посвећеним снабдевању, виде се слике огромних редова, за млеко, уље, пилетину и соју… свих намирница које држава субвенционише. Не треба замерити што је једна добростојећа госпођа одлетела у суседну Колумбију да би оданде кући донела шест кутија млека у праху. Апатичним бирачима смета и што се "империјалистичка валута долар", којој председник Чавес прориче дефинитивни крах, на улицама продаје по астрономским ценама, док у целом осталом свету пада на најниже гране.

Црни курс је у данима пред референдум био три пута већи од званичног. За разлику од млека које се мери капима, реке вискија претачу се у чаше које се испијају у баровима на сваком ћошку. Каква је то социјалистичка револуција, упитао се недавно један некадашњи разочарани Чавесов левичар, која нема млека, и то сада када су цене нафте енормне и када су венецуеланске резерве петродолара на врхунцу.

Две поруке Хавани

Чак је и сам Чавес недавно замерио функционерима што се возе америчким "хамерима" и испијају империјалистичке малигане. По имену једног од хероја у борби за независност од шпанске круне Боливару, ови новопечени богаташи блиски револуционарном врху добили су име "боликратија".

Многи сматрају да је Чавес потценио свој народ тражећи од њега да му да прекомерна овлашћења без демократске контроле и да више није реч о левој или десној опцији, већ о тоталитарном моделу који већина и поред свих пратећих дарова није хтела да прогута.

Крах недељног референдума је велики ударац и за континентални пројекат Уга Чавеса. У Боливији и Еквадору је по угледу на иницијативе венецуеланског председника у току борба за промену устава којим би шефови држава добили већа овлашћења и комотније располагање државним резервама. На Куби, која је на револуцију инспирисала Уга Чавеса, са стрепњом се прате догађаји после недељног неуспеха.

Везе са богатом Венецуелом и великодушним Чавесом у Хавани имају витални значај. Из Каракаса се по преференцијалним ценама допрема на изоловано острво највећи део од 98.000 барела нафте, колико Куба дневно уз сву штедњу и рестрикције мора да потроши.

Две поруке је примила Хавана из овог пораза: 1. Уго Чавес није непобедив на изборима. 2. Пет година које му преостају могу да се искомпликују уколико опозиција уме да искористи свеж ваздух који су јој, можда више захваљујући његовим грешкама, него њиховој способности, удахнули бирачи. У сваком случају, дипломате на острву указују да пораз у Каракасу охрабрује оне који се на једнопартијском острву залажу за демократске и економске реформе.