Четвртак, 11.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кркају препарате

Кркају препарате

Добро је.

Мало-помало, сви су се раскокодакали на тему екологије, чисти се, пере, мете, скупљају се старе новине и пластика, најлон кесе су постале државни непријатељ број један, свира се, пјева, дјеца праве изложбе и маскенбале, организују се фестивали, некако ме све подсјећа на приче о радничком полету из 1946, када су људи махом били занесени у стварању новог, социјалистичког друштва.

Тај еуфорични талас ме је запљуснуо јаче него што сам заправо хтио, па ме прогласише у разним приликама за еколога и главног душебрижника за планету, у том смислу, сматрам за дужност да кажем неколико ријечи које се тичу ове теме.

У пољопривредним апотекама се у потпуно слободној продаји налазе два препарата „gramoxon” и „lanate”, којима сељаци прскају своје усјеве и баште.

„Gramoxon” је на листи бојних отрова, забрањен у Европској унији, високо канцероген и опасан, бојни отров против ког не постоји антидот нити лијек. Сељаци га користе као хербицид, против корова, међутим, „gramoxon” убија и много отпорније организме!

„Lanate” је отров који је НАТО користио за тровање животиња на терену гдје би требали поставити логор, дакле, дивље свиње, пустињски пси, лавови, медведи, змије, све оно што би војницима загорчавало живот на терену, али је и он, као превише опасан по човјека, избачен из употребе!

Овдје се „lanate” користи као врло дјелотворан инсектицид. Па наравно, ако може да обори медведа да је дјелотворан против биљних ваши, и на крају заврши у нашим стомацима!

Наши пољопривредници, нарочито онај неукији дио (читај већина), кркају ове препарате по систему – што више то боље, што из незнања, што из лијености да механички плеве усјеве. Контрола постоји, али само на великим пољопривредним добрима; сам Бог зна колико мали произвођачи кркају тих препарата по поврћу, воћу, усјевима.

За своје потребе сељаци, наравно, имају посебне баште, гдје не сипају никакве отрове, ту им није тешко да механички оплеве и заштите плодове од штеточина.

Наравно, у Европи већ неко вријеме користе БТ (bacilos turgenciencis) природне и за човјека потпуно безопасне препарате.

Њемци су најдаље отишли, схватили су да им се уложени новац у контролу исправности производње хране вишеструко враћа кроз мање рачуне за лијечење становништва!

Оно што треба рећи овом приликом јесте да су код нас (ту мислим и на Србију и на Црну Гору, у обије државе се с опроштењем осјећам домаћим) редови на онкологији за зрачење и хемотерапију дуги по шест мјесеци, да је заправо права епидемија канцера свих врста, али предњаче ови који нападају органе за варење. Не треба бити много бистар па податке о употреби забрањених хербицида и инсектицида довести с овима у директну везу.

Када се ови препарати и код нас забране, и у употребу уведу медицински прихватљиви по светским стандардима, за нијансу ће ми бити лакше да подносим ту лукративну титулу „борца за екологију”.

До тада, горак укус у устима имаћу сваки пут кад видим неко дијете како уживајући загриза јабуку, крушку или шаргарепу, мислећи како уноси нешто здраво у организам.

Коментари44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.