Шеснаест еколошких закона

Влада премијера Мирка Цветковића промовисала је у јесен 2008. нову еколошку политику. Ради се заправо о новим принципима управљања животном средином који подразумевају јачање националних институција, учешће јавности, усвајање закона, дефинисање националних приоритета, редизајн националне стратегије управљања отпадом, економске инструменте у животној средини и, најважније, интеграцију политике животне средине у друге политике: пољопривреде, енергетике и рударства, саобраћаја и инфраструктуре, као и политику европских интеграција у животној средини. Управо је актуелно Министарство животне средине и просторног планирања израдило 16 европских закона који Србију уводе у породицу еколошки уређених националних економија.

Истовремено, како би подигло грађанску свест о потреби веће бриге за животну околину и придобило савезништво грађана министарство је покренуло широку акцију „Очистимо Србију”. Ова акција има врло јасне циљеве. То су – смањење свих облика загађења, подизање капацитета еко-индустрије и промена лоших навика и унапређење свести о значају заштите животне средине.

Забрињавајуће звучи податак да данас у Србији постоји 4.481 дивља депонија, на којима се одлаже чак 40 одсто кућног отпада. Ништа мањи проблем није ни са опасним отпадом будући да још увек не постоји центар где би се тај отпад складиштио и третирао.

Проблем управљања отпадом има посебан значај због високих трошкова спровођења ЕУ директива, озбиљног утицаја на животну средину и због нових оптерећења животне средине ако се не спроводи на прави начин. С друге стране, отпад за нас није ђубре већ сировина, односно шанса за нови профит.

Желимо да изведемо „нулто стање” у Србији, да видимо колико се отпада генерише, опасног и неопасног, ко га генерише и како збрињава, какви су прерађивачки капацитети у индустрији, као и да образујемо кредибилну базу података из које ћемо изводити све стратегије доброг управљања. У том послу доследно ћемо поштовати хијерархију третмана отпада према ЕУ прописима.

Уверен сам да добрим управљањем отпадом јачамо националну економију, чинимо је конкурентном и извозном. Оно што треба нагласити јесте да у „зеленој економији” стварамо шансу за нове инвестиције и радна места за наше грађане.

Систем доброг управљања животном средином као приоритет ће имати подизање комуналне инфраструктуре која у наредним годинама треба да претрпи радикалну трансформацију кроз све облике јавно-приватног партнерства и пуну контролу, која штити социјални стандард грађана, али и пружа квалитетнију услугу.

Наша администрација поседује институционални капацитет да омогући капиталне инвестиције у комуналну инфраструктуру (центре за управљање отпадом), да оствари равнотежу правних, институционалних, организационих и, посебно, економско-финансијских инструмената, уз пуно уважавање националних особености, економске снаге, доступних технологија и социјалних потреба. Приступ ,,копи-пејст” из других земаља могао би да функционише, али не дуго и не на економски одржив начин.

На крају, због бриге за еколошку безбедност грађана Србије, дозволићемо увоз искључиво технологија које су еколошки тестиране и тиме најприкладније за животну средину у Србији. Традиционалне методе инспекцијског надзора допуњујемо механизмима превентивних мера и сталне едукације, посебно носилаца правосудних функција како бисмо енергично спречили све појавне облике еколошког криминала, односно зелене мафије.

Уверен сам да ће нова еколошка политика уз подршку образовног система и медијску потпору у будућности дати резултате како бисмо већ као земља кандидат за чланство у Европској унији могли поносно да кажемо да смо подигли комуналну хигијену и инфраструктуру и да више од 60 одсто отпада рециклирамо. Тада ћемо моћи да констатујемо да живимо у еколошки здравој и безбедној Србији. До тада – сви у акцију „Очистимо Србију”!

Министар животне средине и просторног планирања