Šesnaest ekoloških zakona

Vlada premijera Mirka Cvetkovića promovisala je u jesen 2008. novu ekološku politiku. Radi se zapravo o novim principima upravljanja životnom sredinom koji podrazumevaju jačanje nacionalnih institucija, učešće javnosti, usvajanje zakona, definisanje nacionalnih prioriteta, redizajn nacionalne strategije upravljanja otpadom, ekonomske instrumente u životnoj sredini i, najvažnije, integraciju politike životne sredine u druge politike: poljoprivrede, energetike i rudarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i politiku evropskih integracija u životnoj sredini. Upravo je aktuelno Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja izradilo 16 evropskih zakona koji Srbiju uvode u porodicu ekološki uređenih nacionalnih ekonomija.

Istovremeno, kako bi podiglo građansku svest o potrebi veće brige za životnu okolinu i pridobilo savezništvo građana ministarstvo je pokrenulo široku akciju „Očistimo Srbiju”. Ova akcija ima vrlo jasne ciljeve. To su – smanjenje svih oblika zagađenja, podizanje kapaciteta eko-industrije i promena loših navika i unapređenje svesti o značaju zaštite životne sredine.

Zabrinjavajuće zvuči podatak da danas u Srbiji postoji 4.481 divlja deponija, na kojima se odlaže čak 40 odsto kućnog otpada. Ništa manji problem nije ni sa opasnim otpadom budući da još uvek ne postoji centar gde bi se taj otpad skladištio i tretirao.

Problem upravljanja otpadom ima poseban značaj zbog visokih troškova sprovođenja EU direktiva, ozbiljnog uticaja na životnu sredinu i zbog novih opterećenja životne sredine ako se ne sprovodi na pravi način. S druge strane, otpad za nas nije đubre već sirovina, odnosno šansa za novi profit.

Želimo da izvedemo „nulto stanje” u Srbiji, da vidimo koliko se otpada generiše, opasnog i neopasnog, ko ga generiše i kako zbrinjava, kakvi su prerađivački kapaciteti u industriji, kao i da obrazujemo kredibilnu bazu podataka iz koje ćemo izvoditi sve strategije dobrog upravljanja. U tom poslu dosledno ćemo poštovati hijerarhiju tretmana otpada prema EU propisima.

Uveren sam da dobrim upravljanjem otpadom jačamo nacionalnu ekonomiju, činimo je konkurentnom i izvoznom. Ono što treba naglasiti jeste da u „zelenoj ekonomiji” stvaramo šansu za nove investicije i radna mesta za naše građane.

Sistem dobrog upravljanja životnom sredinom kao prioritet će imati podizanje komunalne infrastrukture koja u narednim godinama treba da pretrpi radikalnu transformaciju kroz sve oblike javno-privatnog partnerstva i punu kontrolu, koja štiti socijalni standard građana, ali i pruža kvalitetniju uslugu.

Naša administracija poseduje institucionalni kapacitet da omogući kapitalne investicije u komunalnu infrastrukturu (centre za upravljanje otpadom), da ostvari ravnotežu pravnih, institucionalnih, organizacionih i, posebno, ekonomsko-finansijskih instrumenata, uz puno uvažavanje nacionalnih osobenosti, ekonomske snage, dostupnih tehnologija i socijalnih potreba. Pristup ,,kopi-pejst” iz drugih zemalja mogao bi da funkcioniše, ali ne dugo i ne na ekonomski održiv način.

Na kraju, zbog brige za ekološku bezbednost građana Srbije, dozvolićemo uvoz isključivo tehnologija koje su ekološki testirane i time najprikladnije za životnu sredinu u Srbiji. Tradicionalne metode inspekcijskog nadzora dopunjujemo mehanizmima preventivnih mera i stalne edukacije, posebno nosilaca pravosudnih funkcija kako bismo energično sprečili sve pojavne oblike ekološkog kriminala, odnosno zelene mafije.

Uveren sam da će nova ekološka politika uz podršku obrazovnog sistema i medijsku potporu u budućnosti dati rezultate kako bismo već kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji mogli ponosno da kažemo da smo podigli komunalnu higijenu i infrastrukturu i da više od 60 odsto otpada recikliramo. Tada ćemo moći da konstatujemo da živimo u ekološki zdravoj i bezbednoj Srbiji. Do tada – svi u akciju „Očistimo Srbiju”!

Ministar životne sredine i prostornog planiranja