Јеремић: Спремни смо за сваки сценарио

Посланици српског парламента расправљали су јуче о владином Предлогу закона о спољним пословима, који ће, тврди Вук Јеремић, министар спољних послова, омогућити реформу и развијање ефикасне и модерне дипломатије, јачање дипломатског апарата и приближавање Србије европским интеграцијама. И овај закон је један из "изборног пакета", чије усвајање је неопходно за расписивање председничких избора, на који опозиција, генерално, није имала неких суштинских примедби.
Више посланика  тражило је јуче од министра Јеремића да каже шта ће Министарство и влада учинити, уколико дође до самопроглашења независности Космета и његовог признања. Јеремић је рекао да Министарство месецима ради на предлогу мера, које су у "спектру од меканих до врло тврдих у смислу дипломатских ствари".

Он је додао да је "Холштајнова доктрина, коју је помињао Томислав Николић, последња инстанца, односно најтврђа, а то је прекид дипломатских односа са сваким ко призна одређени ентитет, за који би држава сматрала да би представљао кршење њеног суверенитета и територијалног интегритета. То је једна од мера, које је Министарство спољних послова предложило влади". Између тога да не урадимо ништа и ове последње најтеже мере, казао је министар, има још седам-осам степена мера за све државе са којима тренутно имамо дипломатске односе.

"Акционим планом Министарства предвиђене мере у свим сценаријима, које смо могли да предвидимо и смислимо. Најважније је да не одустанемо од наставка преговора, од процеса који ће водити изналажењу компромисног решења за статус Космета", рекао је Јеремић. Министар је додао да "те мере још нису на столу  и за сада не планирамо да их предузмемо, а надамо се да неће ни бити потребе , већ да ће превагу у међународној заједници, пре свега у Савету безбедности УН, однети став да једино наставак трагања за компромисним решењем може довести до дуготрајног, одрживог и стабилног модела за будући статус Космета".

Представљајући закон посланицима, министар Јеремић је, између осталог, навео је да је овим актом конкретизован делокруг Министарства спољних послова, па тако министарство предлаже влади успостављање или прекид дипломатских односа са другим земљама, учлањење у међународне организације, интеграције и усвајање стратегије развоја спољних послова.

Оценивши да је закон коректно написан, Небојша Ранђеловић (ЛДП) замерио је да је процедура којом се регулише постављање и опозив шефа сталне дипломатске мисије сувише компликована.

Ивица Дачић, шеф посланичке групе СПС-а, казао је да би законом требало дефинисати како да председник Републике и Народна скупштина учествују у утврђивању јединствене спољне политике".

И посланици владиних странака сматрају да закон треба "дотерати", па је Нада Колунџија, шеф посланичке групе ДС-а, казала да би требало наћи решења која ће дефинисати обавезу наших дипломатско-конзуларних представништава да сарађују са посланицима, члановима наших парламентарних делегација кад бораве у иностранству – "то је и у интересу земље".

Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС-а, казао је министру Јеремићу да у њему "препознаје човека који би могао да заступа интересе Србије у спољној политици, судећи по досадашњим иступима и изјавама". И Николић је замерио што нема јасно дефинисаних односа парламента и министарства, али и на кадровској политици, оценивши као Јеремићев гаф избор Гаше Кнежевића, бившег министра за просвету, за саветника. Министар Јеремић је одговорио да је Гашо Кнежевић његов саветник за правна питања, да у Министарство није доводио партијске кадрове.

Балинт Пастор (СВМ), шеф посланичког клуба мањина, предложио је да скупштина буде консултована при постављању амбасадора и замерио што нема довољно припадника мањина у дипломатији.