Освојили Њујорк

– Комплимент је да српски редитељ добије награду на Трајбека филмском фестивалу за најбољи филм чија се радња дешава у Њујорку, с обзиром на то да се филм већим делом одвија у Београду. То је баш у духу „тамо и овде” – оцењује редитељ и сценариста Дарко Лунгулов у разговору за „Политику”, пред полетање из Њујорка, где је његово дело награђено у конкуренцији са још 11 филмова из Ирана, Аустралије, Америке, Норвешке, Немачке, Француске и Израела.

– Београђани су филм примили као београдску причу, а гледаоци у Њујорку као њујоршку. Људи су препознали причу са обе стране океана. Као и у Србији, и код гледалаца у Америци филм је изазвао исти интензитет и квалитет емоција – додаје Лунгулов.

Идеју за играни деби „Тамо и овде” – о Американцу који у Њујорку упознаје имигранта из Србије, са којим се договара да за одређени новац ожени његову девојку у Србији ради добијања „зелене карте” – Лунгулов је добио током студирања филма на колеџу у Њујорку. У причи о трагању за надом, да је тамо негде боље него овде, главне улоге тумаче Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић и Јелена Мрђа, као и амерички уметници, глумац Дејвид Торнтон и Синди Лопер, музичка звезда из осамдесетих година, позната по хиту „Girls Just Wanna Have Fun”.

– Филм „Тамо и овде” је препун емоција које највише од свих нас пружа Мирјана Карановић, српска Мерил Стрип – изјавила је Синди Лопер на премијери филма у Њујорку, која са нашом глумицом није имала заједничких сцена. Појава звезде Лопер изазвала је пометњу на Трајбека фестивалу, а уместо планираних пет минута, екипа филма на црвеном тепиху остала је много дуже:

– Створила се позитивна прича око филма, многи су били одушевљени и желели су да нам честитају. И појава Синди Лопер је био јединствени преседан, јер је велика звезда у Америци, њени фанови су сазнали за премијеру, што је додатно створило гужву око црвеног тепиха – прича Бранислав Трифуновић, који у филму игра раме уз раме са Дејвидом Торнтоном.

– Џим Старк, продуцент првих филмова Џима Џармуша, препоручио ми је сценарио филма „Тамо и овде”. Улогу сам прихватио јер ово није политички филм, већ емотивна прича о проналажењу сваког од нас – објашњава Торнтон, звезда америчких филмова „Грађанска парница” и „Џон Кју”.

Поред универзалности приче, глумица Мирјана Карановић, чију глуму хвале амерички критичари, сматра да успех нашег филма лежи у различитости у односу на домаћу продукцију.

– У свету се сматра нормалним да Мерил Стрип и Клинт Иствуд, као у филму „Мостови округа Медисон”, играју јунаке који се заљубљују у позним годинама. Филм Дарка Лунгулова је, између осталог, прича о љубави жене и мушкарца у педесетим годинама – објашњава Мирјана Карановић која, због раније уговорених обавеза, није била присутна на Трајбека фестивалу али је радује успех филма чији је део.

Лунгуловљев филм добио је похвалне критике филмских магазина „Варајети” и „Индивајер”, док је један од оснивача Ем-Ти-Вија Курт Лаудер признао да је филм гледао два пута.

Редитељ открива да је добио бројна писма америчких филмских радника који су похвалили филм (Грејем Лидер, продуцент награђиване драме „У спаваћој соби” и Марк Фредман сценограф у филмовима Џима Џармуша и Веса Андерсона), док су журци поводом успеха филма у Њујорку присуствовали глумац Мет Дилан и редитељ Бент Хамер, аутор награђиване норвешке драме „Кухињске приче”.

Иначе, током боравка у Њујорку, Лунгулов је упознао осниваче Трајбека филмске феште, Роберта де Нира и Џејн Розентал, који су фестивал покренули 2002, како би оживели атмосферу у Менхетну после 11. септембра 2001.

Следећи корак је промоција филма на маркету Канског фестивала, открива Лунгулов, а после успеха у Њујорку, филм је добио позиве за учешће на фестивалима у САД, Европи и Азији.

Иван Аранђеловић

--------------------------------------------------------------

Саркастичан источноевропски хумор

„Српски филм је темпиран дивним стрпљењем, саркастичан источноевропски хумор помешан је с благим осећањем апсурдности послератне стварности, а искусна глумица Мирјана Карановић даје му дивну дозу сведености”, сматра Рони Шеиб, критичар „Варајетија”, док је Хауард Фајнштајн („Индивајер”) уврстио Лунгуловљев филм у десет који су морали да се погледају на фестивалу, уз подсећање да је „редитељ живео у оба града, те да је, избегавши романсирање, предивно представио подтекст Њујорка и Београда, комбинујући снимке тако елегантно да су готово спојени у један град”.