Арбитража ће рећи ко је у праву

Поводом подношења захтева за арбитражу Међународној трговинској комори у Паризу, у коме аустријски конзорцијум „Алпина-Пор” тражи обештећење од 71 милион евра зато што уговор о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега није реализован, српска страна очекује да арбитража каже своју реч. Јер и влада Србије и концесионар тврде да су у праву. Аргумент наше државе је да концесионар није затворио финансијску конструкцију до 31. децембра, што је био услов да уговор ступи на снагу, док концесионар тврди да је био спречен да обезбеди паре.

„Када дође до арбитраже, то постаје питање за јавног правобраниоца, а сигуран сам да ће држава наћи адекватне правне саветнике који ће помоћи у овом случају”, рекао је јуче министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић, који је у последње време најчешће испред владе Србије преговарао са концесионаром о споразумном раскиду уговора.

Он није хтео да коментарише аргумент концесионара са којим иде на арбитражу да „није могао да затвори финансијску конструкцију јер српска влада није хтела да преговара са банком”. Министар Дулић је поновио да је концесионар имао јасан и прецизан рок до када треба да затвори финансијску конструкцију.

Тај рок је, подсетимо, најпре био 30. март, а пошто концесионар није обезбедио новац добио је додатни – 31. децембар прошле године. У међувремену је тражио измену уговора и гаранцију владе за проток саобраћаја на појединим деловима аутопута. Како су његови захтеви битно мењали првобитни уговор, влада Србије је предложила раскид. У међувремену је концесионар предлагао скраћење концесионе деонице, потом да буде само извођач радова, да би на крају тражио одштету од око 17 милиона евра и – најзад 71 милион евра.

Пошто преговори који су трајали читавог лета и јесени нису дали резултате у децембру је, после истека уговора, покренута медијација.

Међутим, концесионар је неколико пута у последње време рекао да се са српским преговарачима сусрео само два-три пута. Он тврди да није примио ниједан писани одговор, захтев или коментар од владе поводом неколико предлога за раскид концесионог уговора.

Дулић пак каже да није тачно да није постојала комуникација између концесионара и државе, већ да је она била интензивна и одвијала се кроз формалне дописе и неформалне састанке, који су били веома чести. „Србија је трагала за решењем које је подразумевало да се избегне арбитража и спорови који би могли превише да коштају, али када се бивши концесионар већ одлучио на овај потез, јавни правобранилац и његов правни тим ће дати одговор на све тврдње које концесионар износи пред арбитражом”, рекао је Дулић.

Милан Ковачевић, консултант за страна улагања, уверава да су сви аргументи на страни наше државе, па очекује да Србија, уз добру припрему и јак правни тим, добије спор.

За бившег министра за инфраструктуру и потписника концесионог уговора Велимира Илића реално је што конзорцијум фирми „Алпина” и „Пор” тражи обештећење због раскида уговора о концесији за изградњу аутопута Хоргош–Пожега. Илић је агенцији Бета рекао да су била решена многа спорна питања у вези са спровођењем уговора о концесији за изградњу наведеног аутопута и да није било сметњи у две претходне владе да радови почну чим концесионар обезбеди банкарске гаранције: „Дошло је изненада до раскида концесионог уговора на један незаконит начин, јер је он усвојен у Скупштини Србије великом већином гласова”.

Он је рекао да би било најбоље када би се „влада дозвала памети, разговарала са концесионарима и кренула у изградњу аутопута”. Уговор о концесији за аутопут Хоргош–Пожега у марту 2007. године потписала је Влада Србије у којој је премијер био Војислав Коштуница. Према ранијим проценама, вредност инвестиције за тај аутопут износи око 1,5 милијарди евра.

Концесија је требало да се изда на 25 година, а обухватала је изградњу леве траке аутопута од Хоргоша до Новог Сада дуге 106 километара, одржавање 68 километара аутопута од Новог Сада до Београда, као и пројектовање и изградњу аутопута Београд–Пожега, дужине 148 километара.

М. Авакумовић