Јанковић под истрагом због „Меркатора”

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 5. маја – Љубљански суд води судску истрагу против Зорана Јанковића, градоначелника Љубљане, процурило је у медије из полицијских кругова. Истрага је покренута, како сазнајемо, у фебруару, после опсежних истражних радњи које је обавила полиција а заокружили тужиоци у циљу разоткривања Јанковићевих „старих греха” док је био на челу „Меркатора”.

Све је почело када је управа „Меркатора” (док ју је водио Јанковић) 2004. године склопила посао са предузећем „САС Група”. „Меркатор” је новопеченом партнеру децембра 2004. платио аванс у висини од 200 милиона толара (око 833.000 евра), иако исплата аванса није била уобичајена пракса у пословању „најбољег комшије”.

Истражитељи су добили „миг” из самог седишта „Меркатора” (после одласка Јанковића), да је „САС Група” примила изузетно високу новчану награду иако посао за који је фирма ангажована – обезбеђење – никада није био реализован. „Јанковићева ’Меркаторова’ управа платила готово милион евра на лепе очи”, извештавају данас домаћи дневници. Случај проучава љубљански суд због сумње у злоупотребу положаја „од стране два физичка лица”. Вођство „Меркатора”, које сада представља Жига Дебељак, не жели да коментарише наводе који су из судских списа доспели у штампу.

Јавност је упркос муку у који се завио „Меркатор” сазнала да је речени посао склопљен „у врло чудним околностима”, јер „САС Група” у време када је посао уговорила није имала потребну лиценцу за обављање делатности за коју је „унајмљена”. Уз то су власништво „САС Групе” делила двојица водећих људи „Максимаркета” који је месец дана раније купио – „Меркатор”.

Градоначелник Јанковић узвраћа да је афера исконструисана с обзиром на то да су паре враћене „Меркатору” и да „није било штете”. Према неслужбеној верзији, некадашња Јанковићева управа „Меркатора” је 2007. незванично обавештена о криминалистичкој истрази поводом посла са „САС Групом” што је „подстакло враћање (незаконито) исплаћене суме”. Тиме су уплетени у случај највероватније избегли епилог на суду, јер према 101. члану казненог законика суд може да одреди „прекид правне последице пресуде” уколико је починилац који је „приликом обављања привредне делатности нешто скривио с намером да себи или другоме омогући противправну корист” – потом „покрио штету коју је изазвао (том) кажњивом радњом”.

С. В. Мекина