Теслиној лабораторији прети нестанак

Од нашег дописника
Вашингтон, 5. маја – Да ли ће Теслина кула и лабораторија Ворденклиф на Лонг Ајленду бити претворени у прах и пепео, или ће се око ових још увек мистериозних рушевина изградити музеј посвећен америчком научнику српског порекла? То је питање које у данашњем броју детаљно разматра „Њујорк тајмс“ уз објашњења о томе како је ова јединствена лабораторија изграђена и шта је она требало да представља. Тему је покренула компанија „Агфа“ која би, притиснута финансијским тешкоћама, желела да прода око шест хектара своје имовине у малом месту Шорам на Лонг Ајленду, где се налазе остаци Теслине куле и лабораторије.

У време свог процвата (1969–1992), „Агфа“ је постројења на Лонг Ајленду користила пуном паром, да би потом део фабричких просторија затворила. Читав комплекс био је загађен индустријским отпадом и отровима, да би се после уложених пет милиона долара овај простор очистио и од фебруара ове године је „на продаји“. Прошлог месеца репортер њујоршког листа добио је дозволу да уђе у ограђени простор, који је забрањен за разгледање.

„Теслина зграда од црвене цигле стоји нетакнута, са елегантним ветроказом на врху димњака. Али ’Агфа’ је недавно затарабила све велике прозоре како би спречила вандале да и даље краду и разносе унутрашњост лабораторије“, пише у репортажи „Њујорк тајмса“. Унутрашњост грађевине коју је пројектовао Теслин пријатељ, чувени архитекта Станфорд Вајт загађена је ђубриштем: гомиле празних конзерви пива, опушака и срче…

Ту су и четири танка – батерије величине аутомобила за које неки научници кажу да би могле да одгонетну мистерију о Теслиним изумима. Кад би се неки стручни тим позабавио овим остацима, можда би се много више сазнало и о Теслиним плановима.

Али после посете организоване за поједине одабране новинаре, један од челника „Агфе“ спустио је репортере на земљу: „Агфа“ не намерава да предузме никакве мере како би спречила рушење ове грађевине ако би купац за тако нешто био заинтересован. Такође нема намеру да овај простор изузме из продаје целокупне имовине.

(/slika2)Џејн Алкорн, председница непрофитне организације Научни центар „Тесла“, позива да се отпочне кампања како би се сакупио новац за рестаурацију овог места и његово претварање у научни и едукативни музеј. Ова организација свакодневно добија писма и позиве из целе Америке, а по постојећем плану овај запуштени комплекс требало би дасе претвори у мултимедијално стециште многобројних љубитеља науке и проналазаштва.

Можда ће се истраживањем приликом рестаурације Ворденклифа решити једна од његових великих мистерија – тунели за које кажу да попут лавиринта окружују ово здање. Много се о томе прича, али питање је да ли они заиста постоје, додаје Алкорнова.

Поводом текста у „Њујорк тајмсу“ јавио нам се још једном и др Љубо Вујовић, председник Меморијалног друштва „Тесла“ у Њујорку, који апелује да се и власти и јавност у Србији укључе у акцију за очување Теслине заоставштине.

„Ову кампању водимо још од 1990. године. После митинга који смо организовали на Лонг Ајленду, девет америчких конгресмена говорило је у част обележавања 130. година од Теслиног рођења. Многи гувернери америчких држава после тога сложили су се да 10. јули буде проглашен Теслиним даном у Америци.

„Погађа нас што ниједан цент није издвојен да би се испитало његово дело, да би се одала почаст њему као научнику. Мислим да је данас сазрео тренутак да се Теслина лабораторија прогласи националним спомеником Америке“, писали смо градоначелнику Блумбергу.

Апелујемо на Владу Србије, народ Србије, као и све ентузијасте да се у том погледу нешто и учини.

Више о овој акцији може се прочитати на сајту www.teslasociety.com