Двобој власти и крупног капитала

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 5. маја – Амерички председник Барак Обама изазвао је нову „фрку” која од синоћ изазива полемику између власти и капитала. Препоручио је „резове” да се „доака” елитним компанијама и појединцима, који су од овдашњих дажбина „пребегли” у стране „пореске рајеве”. Затражио је, конкретно, да плате „одговарајуће” таксе код куће, чиме би се, по рачуници владе у, сада растући дефицитарни, државни буџет слило чак 210 милијарди долара, у наредних 10 година, а што је код прозваних изазвало „панику и љутњу”.

И захват и наговештени исход делују спектакуларно. И логично, бар по Обамином образложењу да и мултинационале и мутлинационалци треба да ураде исто што и сви њихови „обични” сународници - да плате „реалан” порез и, уз остало, тако „омогуће” финансирање антикризног опоравка

Али, познаваоци оцењују да је овом иницијативом, Обама ушао у један од најнеизвеснијих политичко-економских дуела. Биће то „жестоко одмеравање снага”, кажу, између лидера који је најавио „битне промене” и крупног капитала који се навикао на механизме у стилу „све се мења да би остало исто”.

Јер, оно што се свиђа „раји”, чије захтеве председник тврди да заступа, не одговара актерима „раја” (пореског).

Цела ствар је компликованија него што изгледа, како то и иначе бива кад се сударе обичаји и новости. Нема смисла да компаније које су се рашириле по „пореским рајевима”, овде плаћају таксе од само 2,3 процента док фирме на домаћем тржишту морају да „цалну”, на име дажбина, и до 35 одсто прихода, указују федералне финансијске власти на челу с министром Тимотијем Гајтнером. Не бисмо ни одлазили изван земље да у њој корпорацијске таксе нису међу највећима на свету, одговарају предузетници.

У расколу се ипак распознаје битна тачка сагласности: сви су за промену пореског система. Распламсавају се, међутим, разлике око корака – одакле почети реформе, којим редом ићи и колики терет ко треба да поднесе.

Тренутно, чињенице стоје овако: 1. Обама и Гајтнер су кораке према „пореским рајевима” окарактерисали „само као прве у низу мера за дажбинске реформе”; 2. прекосутра би требало да објаве детаље; 3. предстоји парламентарна расправа; 4. у ком год облику биле усвојене нове мере, ступиле би на снагу 2011. године; 5. није извесно у ком би степену биле поштоване у све глобализованијим пословним односима; 6. тек треба да се види нису ли облик специфичног протекционизма; 7. битно је да је Обама „отворио тему” а широка расправа и ток догађаја у кризи и против ње, имаће одлучујућу реч у процени подухвата.

Суштина приче је, чини се, у дозирању нових правила игре која претендују да одреде другачије везе између глобализације и локализације. Тиме је, стиче се утисак, Обама дирнуо у „осиње гнездо” нарогушених бизнисмена и лобиста који тврде да би најављеним мерама председник оштетио а не подупро домаће играче на тржишту, где је опорезивање страних учесника знатно мање него локалаца, и да би се тако повећала овдашња незапосленост, а не смањила како он најављује. Лидеру опрез препоручују и „Њујорк тајмс” и „Вашингтон пост” у данашњим уводницима.

Следе подаци: према владином рачуноводственом бироу, 83 од 100 највећих америчких компанија, имале су филијале у „пореским рајевима”, одакле су од прихода у износу од 700 милијарди долара, на име пореза овде уплатиле 16 милијарди. У главна „уточишта” овдашњих пореских избеглица сврстани су: Швајцарска, Лихтенштајн, Луксембург, Монако, Бермуда, Ирска, Холандија… А нарочито Кајманска острва.