Родила четворо деце за годину

Смедерево – На Огњену Марију, 28. јула ове године, у трошној кућици породице Јовановић, у селу Михајловац, орило се и пило, славило дупло славље: први рођендан Огњена и Марије и рођење још једних близанаца баш на исти дан, Магдалене и Илије. Мајка Сања (30), бар у овом крају, сматра се правим феноменом, јер је за само годину дана родила – чак четворо деце. А, пре 10 година, на свет је донела своје прве близанце, Предрага и Ненада. Лекари су затечени јер у овом крају нису забележене двојке три пута заредом од исте мајке, а поготово два дупла порођаја у једној календарској години! Ништа мање у чуду нису били ни родитељи Сања и Дејан. Ни она, ни Дејан немају генетских предиспозиција за двојке, али, ову жену као да је Бог предодредио да на свет доноси близанце.

Међутим, Сања и Дејан живе у соби од 15 квадрата. На старом и скученом каучу спавају Сања, Дејан и мали Огњен, док његова сестра Марија ноћ проводи у расклиманим и тесним колицима која је давно прерасла. Најмлађи близанци "башкаре" се у двојним колицима. Шпорет, орманчић, сто и две столице, фрижидер који често не ради – то је све што ова породица има, читав њихов живот.

– Нема ту здравља за децу. Овде сви дишемо, час је топло, час хладно. Деца су стално болесна. Пара немамо ни за млеко, а камоли за нешто друго. Деци дневно треба десет литара млека, а о пеленама да не причам. Увијам их у шта стигнем, крпе, старе пешкире, и по цео дан су мокри. Перем на руке, воду узимам из бунара који се додирује са пољским клозетом. Ово је туга, а нико нам никада није дао ни динара за децу – прича за наш лист огорчена мајка.

Дејан нигде не ради јер, каже, преко зиме нема посла за надничаре. – Скупљам старо гвожђе по селу. Зарадим сто-двеста динара на дан и све потрошимо за млеко. У општини траже разна документа, а за то време деца ће да умру. То никога није брига – каже отац Дејан и додаје да су, због административних правила, остали и без обећане помоћи од 80.000 динара.

Поред свих мука, најмлађи близанци, Илија и Магдалена, у болници су провели двадесет дана због тешких здравствених проблема, без мајке. Болница им је, потом, испоставила рачун од 170.000, јер деца немају здравствене књижице...– Нико не схвата да немам пара ни за аутобус до града, а камоли за силне таксе, пријаве, папире и све то. Шаљу ме од шалтера до шалтера, а не смем да изгубим цео дан, да не зарадим макар за млеко и хлеб – објашњава Дејан.– Мој син је био осам месеци на ратишту у Мостару, да брани отаџбину. Два месеца је био заробљен, нисмо знали да ли је жив. Од стреса је постао шећераш, а сада држави више није потребан, за његову децу нико не пита – укључује се у разговор и Дејанова мајка Нада.