Шутановац: Реформа Војске Србије

БЕОГРАД – Министар одбране Драган Шутановац изјавио је да су највећи приоритети у систему одбране завршетак реформи и процеса професионализације Војске Србије.

Шутановац је на свечаности поводом Дана Гарде Војске Србије, најелитније јединице наших оружаних снага, која обележава 179. годишњицу формирања, изразио уверење да ће се у томе и успети.

На свечаности у касарни „Дедиње” прочитана је четитка председника Србије Бориса Тадића, а најистакнутијим припадницима те јединице уручене су награде и признања.

Свечаности је присуствовао начелник генералштаба Војске Србије генерал потпуковник Милоје Милетић, а припадници Гарде приредили су и свечани дефиле.

Министар одбране је истакао и да су у протекле две године реформски процеси у системну одбране успешно спровођени о чему говори и враћено поверење грађана у Војску Србије.

Он је додао да је један од показатеља за то и многоструко већи одзив кандидата за упис на Војну академију и Војну гимназију као и да је одзив регрута за служење војног рока с оружјем већи него за цивилну службу, по први пут од када је та могућност уведена.

Шутановац је навео и да се на конкурс за пријем око 2.400 професионалних војника јавила по три кандидата за једно место, подсетивши да пре неколико година уопште није било могуће пронаћи довољно кандидата.

По његовим рецима, Гарда је добро позната не само у земљи већ и на свим континентима и зато је обавеза и утицај њених припадника на враћање поверења у Војску Србије и већи.

Шутановац је навео и да ће крајем следеће године бити завршени реформски процеси у Војсци Србије и указао да процес опремања и модернизације зависи од економске кризе.

Он је изразио уверење и да ће упркос светски негативним економским трендовима процес модернизације и опремања бити спроведен тако да ће наша војска бити најмодернија и најјача у региону.

Командант Гарде Горан Радовановић је рекао да су припадници те јединице увек када је то од њих захтевао државни интерес, на све изазове одговарали на најбољи могући начин.

Историјат гарде почео је на Ђурђевдан 1830. године, кад је у Пожаревцу постројена прва чета Књажеве гарде, да би 1831. у састав те јединице ушла и музика - „Књажевско- сербска банда”.

Књаз Србије Милош Обреновић претходно је тражио од старешина да му по „стасу и угледу” одаберу најбоље младиће из својих нахија - „у сваком погледу да су примерни”, да не пију и да нису „ветрогоње” и „ако је могућно, да буду писмени”.

После завршетка Првог светског рата, приликом избора југословенских гардиста захтевало се добро здравље регрута, одређено социјално порекло, примерено владање и писменост, а уз то да су правилно развијени, „лепе и угледне спољашности”.

У току и после завршетка Другог светског рата језгро Гарде и будућег Гардијског батаљона чинио је Пратећи батаљон Врховног штаба Народноослободилачке војске.

Гардијска бригада је формирана 1. новембра 1994. године. Кандидати су морали да буду проверени, окретни и физички потпуно здрави, а официри до чина мајора морали су да буду писмени „и у борби истакнути”.

За допринос јачању угледа и одбрамбених способности земље Гардијска бригада је носилац четири ордена и бројних других одликовања и признања.

Крајем новембра 2006. године, председник Тадић уручио је војну заставу команданту Гарде ВС пуковнику Горану Радовановићу, чиме је и званично преформирана дотадашња Гардијска бригада у Гарду ВС.

Гарду ВС чине команда, командни вод, вод за специјалну технику и везе, почасни батаљон, 25. батаљон војне полиције и батаљон војне полиције за обезбеђење специјалне намене „Кобре”.

У саставу те јединице су и батаљон логистичке подршке, као и објекти посебне намене и резиденцијални објекти.

Гарда обавља војне почасти и протокол за домаће и стране државне званичнике и обезбеђује највише државне и војне личности и објекате.

Задатак гардиста је и обезбеђење специјалних веза, реализација послова из делокруга рада војне полиције и извршење других задатака по наређењу начелнику Генералштаба, коме је непосредно потчињена.