Šutanovac: Reforma Vojske Srbije

BEOGRAD – Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da su najveći prioriteti u sistemu odbrane završetak reformi i procesa profesionalizacije Vojske Srbije.

Šutanovac je na svečanosti povodom Dana Garde Vojske Srbije, najelitnije jedinice naših oružanih snaga, koja obeležava 179. godišnjicu formiranja, izrazio uverenje da će se u tome i uspeti.

Na svečanosti u kasarni „Dedinje” pročitana je četitka predsednika Srbije Borisa Tadića, a najistaknutijim pripadnicima te jedinice uručene su nagrade i priznanja.

Svečanosti je prisustvovao načelnik generalštaba Vojske Srbije general potpukovnik Miloje Miletić, a pripadnici Garde priredili su i svečani defile.

Ministar odbrane je istakao i da su u protekle dve godine reformski procesi u sistemnu odbrane uspešno sprovođeni o čemu govori i vraćeno poverenje građana u Vojsku Srbije.

On je dodao da je jedan od pokazatelja za to i mnogostruko veći odziv kandidata za upis na Vojnu akademiju i Vojnu gimnaziju kao i da je odziv regruta za služenje vojnog roka s oružjem veći nego za civilnu službu, po prvi put od kada je ta mogućnost uvedena.

Šutanovac je naveo i da se na konkurs za prijem oko 2.400 profesionalnih vojnika javila po tri kandidata za jedno mesto, podsetivši da pre nekoliko godina uopšte nije bilo moguće pronaći dovoljno kandidata.

Po njegovim recima, Garda je dobro poznata ne samo u zemlji već i na svim kontinentima i zato je obaveza i uticaj njenih pripadnika na vraćanje poverenja u Vojsku Srbije i veći.

Šutanovac je naveo i da će krajem sledeće godine biti završeni reformski procesi u Vojsci Srbije i ukazao da proces opremanja i modernizacije zavisi od ekonomske krize.

On je izrazio uverenje i da će uprkos svetski negativnim ekonomskim trendovima proces modernizacije i opremanja biti sproveden tako da će naša vojska biti najmodernija i najjača u regionu.

Komandant Garde Goran Radovanović je rekao da su pripadnici te jedinice uvek kada je to od njih zahtevao državni interes, na sve izazove odgovarali na najbolji mogući način.

Istorijat garde počeo je na Đurđevdan 1830. godine, kad je u Požarevcu postrojena prva četa Knjaževe garde, da bi 1831. u sastav te jedinice ušla i muzika - „Knjaževsko- serbska banda”.

Knjaz Srbije Miloš Obrenović prethodno je tražio od starešina da mu po „stasu i ugledu” odaberu najbolje mladiće iz svojih nahija - „u svakom pogledu da su primerni”, da ne piju i da nisu „vetrogonje” i „ako je mogućno, da budu pismeni”.

Posle završetka Prvog svetskog rata, prilikom izbora jugoslovenskih gardista zahtevalo se dobro zdravlje regruta, određeno socijalno poreklo, primereno vladanje i pismenost, a uz to da su pravilno razvijeni, „lepe i ugledne spoljašnosti”.

U toku i posle završetka Drugog svetskog rata jezgro Garde i budućeg Gardijskog bataljona činio je Prateći bataljon Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske.

Gardijska brigada je formirana 1. novembra 1994. godine. Kandidati su morali da budu provereni, okretni i fizički potpuno zdravi, a oficiri do čina majora morali su da budu pismeni „i u borbi istaknuti”.

Za doprinos jačanju ugleda i odbrambenih sposobnosti zemlje Gardijska brigada je nosilac četiri ordena i brojnih drugih odlikovanja i priznanja.

Krajem novembra 2006. godine, predsednik Tadić uručio je vojnu zastavu komandantu Garde VS pukovniku Goranu Radovanoviću, čime je i zvanično preformirana dotadašnja Gardijska brigada u Gardu VS.

Gardu VS čine komanda, komandni vod, vod za specijalnu tehniku i veze, počasni bataljon, 25. bataljon vojne policije i bataljon vojne policije za obezbeđenje specijalne namene „Kobre”.

U sastavu te jedinice su i bataljon logističke podrške, kao i objekti posebne namene i rezidencijalni objekti.

Garda obavlja vojne počasti i protokol za domaće i strane državne zvaničnike i obezbeđuje najviše državne i vojne ličnosti i objekate.

Zadatak gardista je i obezbeđenje specijalnih veza, realizacija poslova iz delokruga rada vojne policije i izvršenje drugih zadataka po naređenju načelniku Generalštaba, kome je neposredno potčinjena.