Све тајне жуте куће

„Истраживачко новинарство је снажан инструмент контроле власти и поштовања људских права, јер оно помаже јавности да оствари своје право – да зна,” каже Јелена Вељковић, новинар, која је заједно са колегиницама Радославком Деспотовић, Јасмином Пашић и Сандром Мандић добила признање НУНС-а и амбасаде САД у Србији за серију телевизијских прилога „Тајна жуте куће”.

Серија емисија о трговини органима косовских Срба у Албанији (о чему је у својој књизи писала Карла дел Понте) која је снимљена у продукцији Телевизије Б 92, а емитована у оквиру серијала „Реакција” на тој телевизији и на Б 92 инфо у периоду од новембра 2008. до марта 2009. године, добила је прву награду у категорији телевизијских прилога искусних новинара,

Јелена Вељковић је већ током својих првих година у новинарству, а то је, каже, било пре готово 19 година, настојала да, уз рад у дневном новинарству, зарони мало дубље у неке актуелне догађаје, „да загребе и поскида талог који суштину проблема чини невидљивим”, а последње четири године посвећена је искључиво томе. Награде су, каже, поред реакција јавности и конкретних помака до којих се дође сопственим радом, највећи подстрек и охрабрење да истраје у ономе што новинари и треба да раде. Не крије, међутим, да би „највећа награда била када би међународна и домаћа истрага утврдиле шта се догодило са жртвама отмица и трговине органима и када би злочинци били кажњени”.

У овим емисијама дотакли сте деликатну тему о којој се ретко говори?

Оног тренутка када је бивша хашка тужитељка објавила своја сазнања о отмицама и трговини органима у Албанији за време и после косовских сукоба, знале смо да је то прича коју ћемо сигурно радити. Било је само питање да ли ћемо и колико брзо успети да стигнемо у Албанију и добијемо пристанак свих релевантних саговорника за снимање. Мислим да је јако важно то што је Карла дел Понте ту тему покренула у својој књизи – јер, с једне стране, важно је открити ланац илегалне трговине људским органима, који спада у најмоћнији вид транснационалног организованог криминала, а с друге стране, поново је отворено питање да ли је могуће да 10 година после рата на Косову, и даље не знамо судбину стотина несталих и отетих. Осим тога, апсолутно је алармантна чињеница да је готово 1.000 неалбанаца нестало након распоређивања међународних мировних снага. Како је то могуће? То је оно што покушавамо да откријемо, а нашим новинарским радом покушавамо и да извршимо притисак на све одговорне да открију шта се догодило жртвама и да казне злочинце.

Како бисте сада сумирали све што сте истражили? Да ли је направљен било какав помак?

Од новинара се готово увек очекује да реше неки случај. Ми нисмо успеле да разбијемо међународни ланац трговине органима, нити да на делу ухватимо неког високог функционера укљученог у те злочине, али смо радећи оно што је наш посао, истражујући наводе о тим догађајима допринеле бољем разумевању симбиозе ратних злочина, организованог криминала и високе политике, показале да наводи Карле дел Понте, нажалост, нису без основа и, чини ми се, извршиле притисак на све оне који су дужни да већ једном утврде где су људи нестајали и ко су њихови егзекутори. На крају, захваљујући информацијама са терена и извештају о увиђају обављеном у Бурелу у фебруару 2004, до којег смо успеле да дођемо, а за који су до тог тренутка одговорни у Унмику тврдили да уопште не постоји, дошло је и до помака у преткривичном поступку који води домаће Тужилаштво за ратне злочине.

Има ли наде да најзад буде поведена истрага о злочинима у жутој кући?

Чини ми се да је већ прикупљено толико информација, материјалних трагова и доказа, да би изостанак истраге просто значио да за то нема политичког интереса и да је одређеним политичким центрима моћи и даље важно да се ти догађаји не истраже, као што је то очигледно било до сада. Подсетићу вас да надлежне међународне институције имају информације о овоме годинама, а не само да истраге нису никада покренуте, већ су та сазнања, свих тих година, врло успешно скривана од јавности.  

Шта је Ваш следећи изазов? 

Колегинице и ја припремамо нови серијал који ће бити емитован током јуна и у коме ћемо се бавити начином на који Влада Србије креира и троши јавни буџет. Због чега грађани немају увид у то како влада располаже буџетом, то јест због чега располагање новцем из буџета није јавно и где нестаје новац пореских обвезника? Покушаћемо да истражимо како живе грађани Србије у најбогатијим, а како они у њеним најсиромашнијим општинама. Истраживаћемо случајеве полицијског насиља, односно ситуације у којима су грађани уместо заштите, добили пендрек, као и да ли су насилни припадници полиције због тога одговарали.