Добровољним давањем крви зарадили карту

Већина оних који су намеравали на свирку групе „Дипеш Мод” разграбили су карте чим су пуштене у продају, а највећи фанови могу да се надају да ће освојити карте на радијским квизовима у којима испитују њихово знање о каријери омиљеног бенда, док је осталима понуђено да испијају пиво по пиво и траже ваучере за улаз под чепом. Онима који алкохолом нису упропастили бубреге јуче је пружена шанса да карту зараде добровољним давањем крви на Тргу. Требало је само да буду довољно здрави да би били даваоци и да стигну на Трг још у седам часова ујутру, када је, четири сата пре почетка процедуре, почео да се отеже ред добровољаца.

До 11 сати пред црвеним аутобусом Института за трансфузиологију нагурало се више од 100 људи, дупло више од броја карата које су биле на располагању. Чим је гужва почела да се ствара, младић који је био међу првопристиглим досетио се како да избегну свађе. „Људи, дајте да одмах почнемо да састављамо списак”, предложио је он. Мудрост је стекао искуством јер је прошле године на исти начин, у сличној гужви коју су искомпликовали нервозни појединци, добио улазницу за концерт „Полис”.

– Увек дође много људи када понудимо карте за свирке. Тако смо привлачили даваоце и улазницама за „Стонсе”, „Бир фест” и разне свирке. Долазили су и старији да обезбеде карте за своју децу. Било би сјајно да толико људи дође и када их не намамљујемо поклонима, али верујем да ће многи који су данас овде постати редовни даваоци – каже Сагор Мешковић, један од промотора овог догађаја.

Истина је да, иако Институт стално кубури са залихама крви, јуче на Тргу нису били само они који су на саосећајан чин били побуђени искључиво жељом да виде „Дипеш Мод” на сцени. Доста младића и девојака који су се окупили мало после зоре већ имају картице сталних давалаца крви. Они су, будући потврђено здрави, и дошли до улазница. Многи су, међутим, били одбијени јер нису доброг здравља. Чувши да је такав поступак, и они који су стигли касније, када се већ наређало 50 особа, колико је могло да добије карте, остали су чекајући шансу за преглед. Ни списак, међутим, није спречио да избије препирка.

– Када смо почели да се нагомилавамо, неколицина је почела да изазива проблеме. Викали су: „Како ми да знамо да ли је тај списак тачан, зашто ја да верујем да си ти био овде пре мене?”. Замало да се побију али смо их у последњем тренутку умирили – рекао је Жарко Ивковић, док је његов брат Никола, такође одавно давалац као и Жарко, држао карту намењену девојци. Није имао пара да је другачије набави.

Трајало је сатима док списак није прочешљан. У редовним околностима, дневно свега око 15 добровољаца да крв.