ИВО Р. САВИЋ

Нагли пораст светског становништва, уз убрзано смањивање залиха природних ресурса и, истовремено, повећавање разноврсних загађивача, драматично су упозорили на потребу хитног преиспитивања човековог понашања према животној средини и биосфери у целини.

Протеклих неколико деценија сведоци смо крупних и драматичних климатских промена на Земљи, с тренутним трендом превасходно глобалног загревања или отопљавања. Шта се то, заправо, збива с климом на нашој планети и какве последице очекују човека и живи свет у целини? Да ли постоје и какве су могућности да се, донекле, умање недаће у не тако далекој будућности?

Најновији подаци светских експерата говоре да се планета у целини последњих 100 година загрева знатно брже од просека. Истовремено, рапидно се отапају поларни лед и глечери на високим планинама, а смањују и исушују језера од сибирских пространстава до жарких подручја централне Африке. Због отапања огромних количина поларног и леда глечера непрестано расту светска мора и океани.

Загревање тла има изазива промене у смењивању годишњих доба и настанак екстремних метеоролошких услова, учесталу појаву орканских ветрова, олуја, поплава и суша. Температурни, а и екстреми у количини падавина, све су израженији. Прецизна мерења састава атмосфере, за исти период, показују рапидан и прогресиван пораст одређених гасова, познатих узрочника "стаклене баште" (водена пара, угљен-диоксид, метан, азот субоксид, хлорофлуороугљеници и озон) и непрекидно стањивање озонског омотача.

Ове крупне климатске промене су се одразиле на живи свет у целини. Незаустављиво осиромашење биолошке разноврсности, квалитативног и квантитативног састава флоре и фауне, угрожавају опстанак и рапидно уништавају бројне органске врсте. Све ово доводи до крупних поремећаја у погледу биолошке равнотеже и стабилности екосистема у природи, а тиме и глобалног еколошког система – биосфере у целини. Неповратно нестају целокупне заједнице организама на огромним пространствима копна (тропске кишне шуме) и водене средине (корални спрудови). Истовремено су многи животињски организми принуђени да се селе у хладнија подручја.

Повишена температура, поред осталог, условљава раније цветање и касније опадање листова код биљака, а многе животиње због тога касне са започињањем свог зимског сна. Сеобе животиња из топлијих подручја условиле су већ појаву и ширење појединих тропских болести у новим стаништима умереног појаса (маларија, вирусни енцефалитис, колера, вирус западног Нила). Последице су, такође, убрзано смањивање водних залиха, посебно воде за пиће, ширење пустиња, чешће неродне године и умањивање приноса.

Прогнозе водећих светских научника у вези с климатским трендовима, у целини нимало оптимистичке, прилично се разликују. По једнима, за глобално загревање искључиви кривац је сам човек, прогнозирајући да ће просечна температура да порасте за два степена у наредних 10 година или, по другом сценарију, да ће да скочи за 11 степени средином века! По другима, међутим, предстојеће глобално загревање одиграва се независно од човека и превасходно је последица периодичних планетарних цикличних промена кроз које пролази Земља у дужем периоду.

Разуме се да је неопходно хитно предузимање одговарајућих мера – и глобално, и регионално, и национално. Заштита природних вредности и ресурса (водна, минерална, енергетска богатства) од стратешког су значаја.

Професор универзитета у пензији (еколог)