Салива чува леп осмех

Незаслужено потцењивана у нашој свакодневици, пљувачка или како се стручно назива салива, изузетно је значајна течност која обавља више различитих функција. Излучују је три пара великих жлезда – подјезична, подвилична (субмандибуларна) и доушна (паротидна) – и 700 до 1.000 малих, расутих по слузокожи усне дупље.

Зависно од година, психолошког стања и доба дана, током 24 сата излучи се између 800 милилитара до литар и по пљувачке. Жлезде које је луче су најактивније од 6 ујутру до 6 по подне, а одмарају се од поноћи до 6 ујутру. Током осам сати сна излуче свега 10 милилитара течности!

Лучење саливе се не одвија под утицајем наше воље већ центра који се налази у продуженој мождини. На повећано стварање може да утиче кора великог мозга, где пристижу информације о храни.

Открива крвну групу и трудноћу

Прва и и веома значајна  улога пљувачке је стално испирање уста и зуба од микроба и честица хране. Ова течност садржи антибактеријске материје, а минерали и њене слузи облажу зубе и штите глеђ од неповољног дејства киселина и протеолитичких ензима који у садејству са микробима изазивају каријес, каже др Светлана Оташевић, стоматолог.

Пљувачка почиње варење хране, истовремено формира залогаје и омогућава њено гутање. Њоме се елиминишу и штетне супстанце из крви као што су жива, олово, морфијум и поједини лекови, међу којима су пеницилин и салицилати. Стоматолог може према количини, густини и боји пљувачке да утврди да ли је пацијент гладан, уплашен, узима ли одређене лекове или има повишен шећер, јер код свих тих стања долази до смањеног лучења пљувачке. Такође се на основу пљувачке може утврдити хигијена усне дупље, склоност ка каријесу, начин дисања, стабилност протезе.

Бикарбонати из саливе штите зубе од киселина, али ни она са највише бикарбоната не може да поправи последице нередовне и неправилне хигијене зуба и уста. Пљувачка садржи и имуноглобулине који у посебним ситуацијама могу да буду тест за одређивање крвне групе. Њеном анализом се непогрешиво одређује или искључује ДНК неке особе. Помоћу ње, такође, може да се утврди трудноћа.

Поремећаји у лучењу

(/slika2)Поремећај у лучењу може да буде самостална болест или симптом неког другог обољења. Смањено лучење (ксеростомија) настаје као последица протетичких надокнада, узимања појединих лекова, високе температуре, дисања на уста, недостатака витамина, ендокриних поремећаја, прекомерног пушења, стреса, страха, љутње, односно психичких стања где се стимулише продукција адреналина, као и смањење хормона код жена у менопаузи и у познијем животном добу. Наша саговорница помиње и Сјегренов синдром, аутоимуно обољење које карактерише сувоћу уста због смањене секреције и отока доушних жлезда.

– Услед недостатка течности која спира зубе, честице хране се задржавају и разграђују у простору између зуба или протеза и шире непријатан мирис. Ако се смањено лучење пљувачке настави, оболевају зуби и љушти се површина језика. Тада настају и сметње током узимања оброка јер се не осећа укус хране, а и гутање је отежано – објашњава докторка Оташевић.

Повећано лучење догађа се готово свакодневно. Изазвано је изгледом и мирисом хране, механичким, хемијским, звучним надражајем (пуцкетање и мирис печења, звецкање прибора за јело). Повећану производњу изазивају и неки лекови за лечење неуролошких болести попут Паркинсонове, али може да је проузрокује и тровање живом, као и трудноћа. Вишак пљувачке отежава говор и понекад се слива низ углове усана, где изазива црвенило на кожи и ствара услове за појаву инфекције.

Краљица стоматологије

Посебан поремећај у излучивању настаје због присуства каменчића у изводном каналу пљувачне жлезде. Овај каменчић настаје таложењем органских и неорганских соли, и обично затвори подвиличну жлезде (у 83 одсто случајева). Истраживачи сматрају да је узрок густи састав пљувачке, хоризонтални положај изводних канала и инфекција епитела. Камен може да достигне и величину бадема. Болест почиње благим боловима и отоком пљувачних жлезда за време и после јела, учесталим грчевима, престанком лучења пљувачке. Када камен потпуно затвори изводни канал пљувачка се скупља у жлезди, а на његовом излазу настаје запаљење и накупљање гноја. Ово стање прати бол и оток лица, а отварање уста и гутање је отежано.

Каменчићи могу спонтано да буду истиснути из канала, понекад се могу уклонити ширењем (катетеризацијом), или ласерским разбијањем, а када ни то не помогне, потребна је хируршка интервенција.

Микроби као што су стрептококе, стафилококе и друге бактерије усне дупље могу да изазову запаљење пљувачних жлезда путем изводних канала. Самолечење не долази у обзир, наглашава др Оташевић, јер би лекар пре терапије требало да утврди да ли је потребно узимати лек, односно да ли је инфекција вирусна или бактеријска.

Вирусно обољење пљувачних жлезда, познатије као заушке, такође изазива сметње у лучењу пљувачке. Оболевају млади у пубертету и одрасли. Изазива их вирус мумпса који има афинитет према жлезданом ткиву доушних жлезда, тестисима и јајницима. Ова заразна болест се преноси пљувачком и траје 7 до 10 дана. Почиње високом температуром, болом и отоком доушних жлезда. Када болест почне да пролази, може да се пресели на полне жлезде и изазове стерилитет, зато је најбоља превентива од заушки вакцинација деце ММР комбинованом вакцином у првој години  живота.

Могуће су и друге болести које имају за последицу поремећај у лучењу пљувачке, а дијагноза се поставља рендгеном. Веома је важно, саветује др Оташевић, да обратимо пажњу на лучење пљувачке чак и када немамо никакве сметње, и у случају промене одемо стоматологу и лекару опште медицине на консултацију и преглед.

За превентиву инфекције пљувачних жлезда и усне дупље наша саговорница препоручује повремено испирање уста чајем од жалфије, која се сматра „краљицом стоматологије”.

Вера Бошковић

---------------------------------------------

Ензими који делују и на масти

Пљувачка се састоји од 90 одсто воде, затим натријума, калијума, калцијума, магнезијума, хлорида, бикарбоната, фосфата, слузи, антибактеријских супстанци (тиоцианат, водоник-пероксид, имуноглобулин А), садржи ензим птијалин (алфа-амилаза) који у устима почиње разлагање скроба и гликогена, који наставља да делује и у желуцу. Лингвална липаза у пљувачки делује на масти и обавља 30 одсто укупне хидролизе масти у органима за варење. Садржи у малим количинама и опиорфин, новооткривени аналгетик.