Месићу смета РС

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 5. децембра – Дан после жустре дебате коју је у Бриселу водио са Стјепаном Месићем, заменик председавајућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Младен Иванић је нашем листу рекао да "председник Хрватске као пензионер може да говори шта год хоће, али као шеф државе која је потписник и јемац Дејтонског споразума не сме да оспорава међународноправни акт којим је Република Српска верификована као један од два равноправна ентитета од којих се састоји БиХ".
Месић је, подсетимо, јуче на међународној конференцији "Балканска раскршћа", одржаној у Бриселу, оценио да је постојање Републике Српске увод "у распад БиХ". Такође, казао је да је Република Српска "настала на геноциду и етничком чишћењу" и приговорио је Србији због тога што са Републиком Српском има специјалне паралелне везе. Такве везе, оценио је Месић, нису у функцији јачања БиХ.

"Морао сам да реагујем, јер стереотип о Републици Српској, Србији и српском народу као онима који праве проблеме у БиХ и на Балкану треба разбијати сваког дана, поготово на међународној сцени. Тим пре што Месић не спада у политичаре који имају кредибилитет да било кога критикују због етничког чишћења и геноцида. Уосталом, кад год је он бранио БиХ тад је у њој долазило до дизања националних тензија и политичких пожара. Време је да он схвати да БиХ може да се сама брине о себи и да нам је доста туторства, поготово оних који у наводној бризи о БиХ више воде рачуна о својим него о њеним интересима. Оптужујући Србију и Републику Српску у Бриселу, Месић је, заиста, превршио меру политичке пристојности", рекао је Иванић.

Он је подсетио да је Месић, као високи функционер Хрватске демократске заједнице, био премијер Хрватске и председник њеног сабора и један од најближих сарадника Фрање Туђмана. "Било би добро да Месић објасни шта су радиле регуларне јединице Хрватске војске и полиције у БиХ – поготово у Посавини, на Купресу и Херцеговини – пре него што је она 6. априла 1992. године међународно призната. Колико удела у прогону Срба из Хрватске има његова политика, коју је сажео у поруку да Срби из Хрватске могу отићи и однети оно што су у њу донели – "земљу на опанцима". Колико се данашњи Месић разликује од онога који је у јуну 1992. године хрватским емигрантима и исељеницима у Аустралији говорио да Хрватска не поштује ембарго Уједињених нација на увоз оружја и да ће ′заједно са муслиманима ослободити и БиХ, јер Хрватска не може без БиХ нити БиХ може без Хрватске′. Вероватно се баш у овој Месићевој поруци крије његова наводна брига за БиХ", упозорио је Иванић.

Док год постоји Република Српска, додао је Иванић, Хрватска не може рачунати да ће цела БиХ бити под њеном економском и политичком доминацијом. Као један од примера, он је навео вишегодишње противљење Федерације БиХ да реши питање двоструког опорезивања нафте и нафтних деривата произведених у Рафинерији нафте у Босанском Броду. Због мањка тржишта, бродска рафинерија је прекинула производњу и дошла на руб пропасти. За то време, Федерација БиХ је из Хрватске увозила гориво и за њега годишње плаћала око пола милијарде марака или нешто више од 250 милиона евра.