Лавров: Запад блокира компромис о Косову

Преговоре о статусу Косова и Метохије треба наставити, али то онемогућавају западне земље, које "неуморно понављају да је независност Косова неизбежна", изјавио је јуче руски министар спољних послова Сергеј Лавров објаснивши да је Београд током преговора уз посредовање "тројке" Контакт групе дао низ предлога. "То је читава серија конкретних и компромисних предлога, који, по нашем убеђењу, не само да отварају пут озбиљном разговору о будућем статусу који би задовољавао и Београд и Приштину, него и потврђују неопходност наставка директних преговора", рекао је Лавров. Руски министар је казао да сада "треба добити кретање у сусрет из Приштине", али, "нажалост, могућност таквог кретања у сусрет у суштини блокирају наши западни партнери", закључио је шеф руске дипломатије на конференцији за новинаре после сусрета са својим јерменским колегом у Москви. Он је рекао и да ће се све акције Русије "заснивати на чврстом терену међународног права, укључујући Резолуцију Савета безбедности 1244".

А о томе какав ће бити став земаља Европске уније пишу бриселске интернет-новине "ЕУ обзервер" и, позивајући се на неименоване дипломате, тврде да је Европска комисија – извршно тело Уније – "неформално затражила" од држава чланица да употребе све дипломатске напоре да убеде косовске Албанце да одложе проглашење независности најмање до завршетка председничких избора у Србији, који су, како се наводи, "заказани за 20. јануар и 3. фебруар". Ове датуме, прекјуче је у Бриселу поменуо и потпредседник српске владе Божидар Ђелић.

"ЕУ обзервер" наводи и речи једног дипломате да ће влада у Приштини почети да примењује план Мартија Ахтисарија о надгледаној независности, да ће посебно пажљиво примењивати одредбе о заштити мањина и да ће тек потом прогласити независност. "Косово ће тада моћи да каже да је то урадило у координацији са међународном заједницом, а идеја је да ЕУ затим формално "прими на знање" ту декларацију, као и раније у случају Црне Горе, и да онда остави државама чланицама да је признају или не признају", објашњава тај дипломата. Међутим, како се даље наводи, Румунија и Кипар су главни критичари независности без одлуке Уједињених нација, а и Словачка (која је и привремена чланица Савета безбедности) неодлучна је по том питању.

Лондонски "Индепендент" у уводнику пише да ЕУ "мора да прихвати да ће Косово прогласити независност, да ће Србија – уз многе афричке земље – одбити да призна ту државу и да ће Русија употребити вето у УН". "Нелагодно стање полупризнате државе можда је најбоље што се може очекивати, да би формално признање уследило временом", закључује се у коментару листа, док у једном другом тексту о Косову дипломатски уредник "Индепендента" тврди да ће због судбине српске покрајине избити велики сукоб између Запада и Русије.

"Европска унија се спрема да уплови у неистражене воде, стављајући свој кредибилитет на пробу због постојања једне државе само 50 километара од сопствене границе... Европске дипломате знају да ће ЕУ морати да се супротстави Русији, која под председником Владимиром Путином није оклевала да се сукоби са Западом. Али, ЕУ – коју чини 27 држава – још је подељена, јер су земље као Шпанија, Словачка, Мађарска, Грчка, Кипар и Румунија забринуте да би сепаратистички покрети могли да добију преседан", објашњава се у британском дневнику.

У међувремену, НАТО се спрема да "оснажи своје присуство" на Косову, а министри спољних послова држава чланица овог војног савеза требало би сутра у Бриселу да се договоре да се број војника у покрајини не смањује и да се омогући "ефикасан одговор на било какво насиље". Како преноси агенција Ројтерс, Сједињене Државе и други поборници независности траже да се не понови ситуација из марта 2004. када припадници Кфора из неких земаља нису могли да спрече насиље, јер би таква акција била у супротности са правилима њихових војски. Такав је, на пример, пре три и по године био случај са грчким војницима, који по уставу своје земље не смеју да се мешају у протесте, ма колико насилни они били.

У саопштењу ће бити наведено да НАТО сматра да у Резолуцији 1244 Савета безбедности УН постоји правна основа за наставак његовог мандата и у случају да независност буде проглашена. Дипломатски извори Ројтерса тврде да је Немачка одустала од противљења тој формулацији и да је спремна да својих три хиљаде војника остави и на независном Косову. Такође, један дипломата изјавио је да очекује да ће бити договорено да још четири батаљона из земаља НАТО – са по око 800 војника – буду спремна да се ангажују ако то буде потребно. Кфор тренутно има око 16.000 припадника, а од тога већину војници из 24 државе НАТО-а.