ЈЕДЕТЕ ЛИ ИЗ ШЕРПЕ

Вероватно ће се полицијски капетан Срба Србић почешати по потиљку. Он, као и остали учесници припремног курса за специјалне полицијске мисије у свету, мораће у кратком временском периоду да одговори на више од 500 питања из психотеста, који је мање више стандардан када су у питању међународне полицијске операције.

„Да ли сте некада пожелели да некога убијете?” „Да ли често видите људе и животиње које други не виде?” „Једете ли из шерпе?”

Шта ће као одговоре да напише полицијски капетан Срба Србић? Јер то и није све. После писмених тестова следи практична настава. Предавач, виши официр полиције, бесно колута очима и узвикује увреде на некој сулудој комбинацији српског, енглеског и свахили језика. Капетана Србу Србића облива зној, треба да добије пролазну оцену за учешће у симулацији потенцијалног инцидента на терену, симулацији коју су припремили најбољи полицијски психолози.

„Ти одрпани Србине? Врати се у своју одрпану земљу, снаћи ћемо се некако и без тебе! Срби нам не требају!” На лицу капетана Србе могао се видети читав спектар емоција, од напетости до мрштења, пажљиво је тражио најпогодније енглеске речи да би љубазно одговорио: „Ја само извршавам задатак поверен у складу са мандатом УН. Овде смо дошли да вам донесемо мир”.

Дакле, после српских војника и српски полицајци треба да крену у свет, у међународне мисије чувања мира и борбе против светског тероризма. Основни захтев за сваког кандидата јесте знање енглеског језика, возачки испит и основно знање за поправку аутомобила, завршен курс о узроцима конфликта, завршена медицинска, топографска и психолошка обука, као и обука о употреби и демонтирању мина. Уз све то сви кандидати пролазе озбиљан медицински преглед када се селекцијом одвајају астматичари, чираши, као и они који болују од хипертоније и психичких болести. После тога требало би да их чека специјална комисија Министарства унутрашњих послова Србије, а њен задатак јесте да елиминише све оне који би могли да „падну” на испиту УН. То се пре свега односи на тест из енглеског језика, јер у складу са општеприхваћеним стереотипима о српској полицији, просечан представник органа унутрашњих послова влада само матерњим језиком. Иако се у међувремену испоставило да у МУП-у има много оних који знају стране језике и при томе нису само предавачи у полицијским школама већ и оперативци.

У овом часу још није позната земља, или неуралгично подручје у свету у коју ће ићи српски полицајци као мировњаци. Хоће ли они бити искрцани на неку „дивљу планету” да би створили нову цивилизацију? А свака развијена цивилизација подразумева и постојање структура правног поретка. Вероватно ће српски полицијски тим бити комбинован од официра и специјалаца одређених профила. Није предвиђено да учествују у било каквим борбама, али ће вероватно добити задатак организовања полиције у задатом подручју или евентуално заштите границе. Шта ће од оружја моћи да имају? Основно лично наоружање, лако пешадијско оружје, можда и митраљези и оклопни транспортери.

Српски полицајци у међународним мисијама биће увршћени у заједнички контингент полицајаца из различитих држава, а задатке ће добијати у зависности од својих способности, опремљености и бројности. Још се не зна како ће бити смештени, што опет зависи од локалних прилика. У складу са Повељом УН српски полицајац на дужности носиће униформу своје земље уз обавезну државну заставицу нашивену на рукаву. УН за полицајце обезбеђује само шлемове плаве боје и мале амблеме који се нашивају на други рукав униформе.

Какве ће бити плате српских полицајаца у иностранству, што је и питање које у овој економској кризи вероватно многе интересује. Плате треба да дају УН у оквиру дневница. То је негде од 75 до 90 долара дневно, затим 200 долара годишње за униформу и опрему. Једнокрактна помоћ у случају погибије износи 50.000 долара. У случају неких траума или рањавања полицајци ће добити одређени проценат од те суме.

Некадашња Југославија никада није имала полицију у некој међународној мисији. Дакле, искуства су на том подручју скоро никаква. Неке друге државе су пре слања полицајаца на задатке широм света претходно отвориле специјалне курсеве и школе у оквиру правних факултета, где су се полицајци припремали специјално за такве мисије. Што се тиче осталих стандарда које УН захтевају, полицајци кандидати не смеју да буду млађи од 25 година и са радним полицијским стажом мањим од пет година. За почетак, жене полицајци не би требало да иду у међународне мисије, али касније оне су пожељне јер по стандардима УН нема дискриминације по полу, а осим тога процене су из приручника УН за такве задатке „да жене у таквим мисијама доприносе да се мушки део полицијског тима не осећа да је далеко од својих кућа”.  

Значи, капетан полиције Срба Србић ускоро креће у свет. У своју прву мировну мисију од постојања самосталне српске државе. Само још не знамо где треба да иде.