Чеку стигао у Приштину

Колумбија је у четвртак протерала бившег премијера Косова Агима Чекуа, за којим је Србија, преко Интерпола, расписала међународну потерницу. У потерници се тврди да је Чеку починио ратне злочине над српским цивилима на Космету 1999. године.

Агим Чеку је у Колумбији, која је уз Белиз једина латиноамеричка земља која је признала независност Космета, био на једној међународној конференцији о демобилизацији и разоружању после конфликта, која се одржава у Картагини. Одлука о протеривању Чекуа објављена је у саопштењу Колумбијске државне безбедности – ДАС, рекао је за Би-Би-Си дописник Ројтерса у Боготи Патрик Марки.
„Захтев је стигао из Интерпола. Чекуово име је на списку тражених људи, и Интерпол није имао избора осим да обавести овдашње власти. Међутим, због локалног закона овдашње власти не могу да делују по међународним налозима за хапшење.
Како каже државна безбедност Колумбије, она према том закону нема надлежност за злочине који су почињени након 1995. године. Чеку је тако, уместо да буде ухапшен, био протеран из Колумбије”, каже Марки.
Агим Чеку је међувремену стигао у Француску, одакле је пристао да за Би-Би-Си да краћи интервју.
„Мислим да је то потпуно безразложно и противзаконито. Српско правосуђе нема никакве ингеренције над Косметом од 1999. године, а оваквим покушајима Србија испада неозбиљна земља која ставља у незгодан положај и земљу домаћина – у овом случају Колумбију – и мене, моју родбину и пријатеље, и тако даље.”
Како коментаришете чињеницу да је захтев стигао и од Интерпола?

„Србија злоупотребљава Интерпол. Као чланица Интерпола, она има право да нешто тражи, али то што тражи мора бити легитимно. Мислим да Србија испада неозбиљна јер доводи Интерпол у тешку ситуацију, терајући га да имплементује једну незакониту одлуку.”
Да ли ћете се ви, или Космет, обратити Интерполу?
„Држава би требало да се обрати Интерполу, а не ја. Не ради се ту само о мени, ради се и о принципима”, рекао је Чеку.
Шта мислите о оптужбама Србије на ваш рачун, и има ли шансе да са српским правосуђем контактирате на било који начин?
„Нема потребе за контактом, јер је мој случај добро сагледан. Имам позитивне одговоре и од Хага и од међународног правног система који је био на Космету – они знају да нема ни једног јединог разлога због ког бих ја био кривично гоњен за ратне злочине. Србија је ово више пута покушавала. Моја савест је потпуно чиста, а ово што они раде нека иде њима на савест”, рекао је Агим Чеку за Би-Би-Си. Бивши премијер Косова и Метохије је јуче стигао у Приштину.

Иначе, ово није његово прво овакво искуство – накратко је по истом основу, захтеву Србије за изручење преко Интерпола, задржан у Словенији и Мађарској 2003. и 2004. године.
Снежана Маловић, министар правде, Владимир Вукчевић, тужилац за ратне злочине и Милош Опарница, шеф српског Интерпола били су у четвртак у сталној вези. Чим су добили информацију да Чеку намерава да путује преко Париза, послат је захтев Француској за његово изручење Србији. Међутим, Министарство правде Француске је одлучило да то одбије.
Р. Х.
-----------------------------------------------------------
Бегунац Агим Чеку

Потерница за Чекуом расписана је на основу захтева за истрагу из 1999. године, када је Окружно тужилаштво у Приштини покренуло поступак против њега, Тачија и Кушнера, тадашњег шефа Унмика, због – геноцида

На основу решења о спровођењу ове истраге, Даница Маринковић, истражни судија Окружног суда у Нишу издала је наредбу о издавању потернице, у марту 2002. године.
У захтеву за истрагу се наводи да су Тачи, „као политички вођа сепаратистичке терористичке организације ОВК, а Чеку као командант исте организације, а касније командант Косовског заштитног корпуса, од 20. јуна 1999. године имали намеру да делимично униште српски и црногорски народ у покрајини, са крајњим циљем стварања етнички чисте покрајине и њеног отцепљења од СРЈ”. Они су наређивали припадницима ОВК да убијају Србе и Црногорце, као и припаднике неалбанских етничких група”. У том циљу убијен је 661 човек српске и црногорске националности, као и 18 припадника неалбанских етничких група.
Тешко је повређена 531 особа, а 584 су отете.
Истим захтевом за истрагу, Бернар Кушнер осумњичен је да је са умишљајем помогао Тачију и Чекуу тако што је кршио Резолуцију 1244, која га је обавезивала да обезбеди јавни ред и мир на целој територији КиМ.
Заменик специјалног тужиоца Драгољуб Станковић требало би да током следеће недеље подигне нови захтев за истрагу против Чекуа.

Д. Чарнић
-----------------------------------------------------------

Кушнер био у Прагу

Министар спољних послова Француске, Бернар Кушнер, није омогућио несметан прелаз преко париског аеродрома бившег премијера Косова и једног од некадашњих лидера ОВК, Агима Чекуа, за којим је српски Интерпол расписао међународну потерницу, рекли су јуче Танјугу извори из француског министарства спољних послова. Чеку је јуче боравио у транзиту на париском аеродрому, где је из авиона којим је стигао из Колумбије прешао у авион за Загреб. Француска полиција није ухапсила Чекуа, иако је за њим Србија расписала међународну потерницу.
„Србија нема споразум о екстрадицији са Колумбијом, али има са Француском. За Чекуом је расписана потерница Интерпола, зашто га француски органи нису ухапсили у транзиту? Тако је био ухапшен у Колумбији", речено је Танјугу из српских дипломатских извора.
Дипломатски извори, кажу да Кушнер није био у могућности да интервенише, јер је тог дана био у Прагу.
„Примили смо захтев српских власти док је Чеку био у транзиту, али нисмо имали времена да га испитамо”, рекао је овај дипломата, објашњавајући да је „захтев стигао касно”.
Француски дипломата каже да се Чеку „ненадано” нашао на париском аеродрому и да није било предвиђено да пређе преко Париза. „Чак ни Чеку није знао да ће прећи преко Париза”, рекао је овај дипломата.
Одбацујући улогу француског министарства спољних послова у пуштању Чекуа да несметано прелети преко Париза, овај дипломата је рекао да се „хапшења према оптужницама Интерпола одвијају на аеродрому и Ке д’Орсеј у томе не интервенише”.
Он је, међутим, додао да је против Чекуа била подигнута оптужница пред Хашким трибуналом, који га је ослободио оптужби.
„Треба видети за која дела га терети оптужница Интерпола. Ако су у питању иста дела као у хашкој оптужници, то онда има другачију тежину”, додао је.

А. Оташевић