Београд љут на владу

Градски превоз скупљи за трећину,грејање из топлана за 20 одсто, укидање накнаде за труднице и породиље или одустајање од градње обданишта, школа, обнове саобраћајница и водоводне мреже – могући су сценарији уколико се из републичке у градску касу слије свега четири од планираних 11,13 милијарди динара. Колико ће новца Београд добити кроз трансфер од Републике биће познато следеће недеље када ће се поново састати Борис Тадић, председник Србије, Мирко Цветковић, премијер, и Драган Ђилас, градоначелник.

За сада је готово извесно да град ове године неће добити планираних 11,13 милијарди динара. Првобитно је најављено да ће градски буџет остати кратак за четири милијарде динара, али је неколико дана касније Комисија за финансирање предложила да у републичкој каси остане 7,4 милијарде. Овај удар на градски буџет сигурно ће осетити грађани, сматрају надлежни из града и економски стручњаци.

Најгора варијаната је да град престане да се развија и да новца буде искључиво за одржавање улица, канализационе мреже и комуналних система. Међутим, чак и та мера на би била довољна да „закрпи рупу”. Град ће највероватније морати да подигне цене комуналних услуга. Јавни превоз би поскупео 33 одсто, па би месечна маркица за запослене износила 2.981 динар. Поново би поскупело грејање из топлана, због тога би била „тежа” и уплатница „Инфостана”.

Могуће је да под удар нове економске политике дође и око 60.000 домаћинстава којима град плаћа десет до 50 одсто од укупно обрачунате суме за комуналије. У том случају највероватније би морале да се праве нове социјалне карте, а најдебљи крај би поново извукли најсиромашнији. Једна од могућности јесте да буду укинуте привилегије грађанима старијим од 65 година и онима чија пензија није већа од републичког просека (21.713 динара) да се бесплатно возе у јавном превозу, или ће можда породиље и труднице остати без новца из градског буџета.
Град ће имати проблема и приликом наплате накнаде за уређење градског грађевинског земљишта, што може угрозити реализацију пројеката важних за функционисање престонице.

(/slika2)Борис Ранковић, директор Дирекције за градско грађевинско земљиште, истиче да ће се ти проблеми врло вероватно наметнути у другој половини ове године, када је реализација програма Дирекције у пуном јеку.

Зоран Костић, члан градске владе, и у два мандата председник општине Младеновац, каже да неке општине могу да имају велике проблеме.
– Општине су добиле око 100 милиона динара намењених за капитална улагања и град ће се трудити да не дира тај новац. Кад је реч о мерама штедње које је предложио градоначелник, очекујемо да ће бити смањене плате и да ће само на тај начин бити уштеђено 15 до 20 милиона динара. Највећи проблем имаће Барајево које се из градског буџета финансира са око 80 одсто – нагласио је Костић.

Уколико се прилив средстава из републичког у градски буџет драстично смањи за, како је предложено, 7,2 милијарде динара, многи пројекти локалних самоуправа биће стопирани. За почетак општина Врачар биће принуђена да одустане од 90 одсто планираних преуређења школа, паркова, улица и фасада.

– Неправедно је да Београд који, како је градоначелник Ђилас недавно изјавио, пуни републички буџет са готово половином прихода које оствари а враћа му се само 27 одсто, буде толико оштећен ребалансом републичког буџета. Ако градски буџет буде ускраћен за 7,2 милијарде динара, мислим да би Београђани требало да протестују – каже Бранимир Кузмановић, председник општине Врачар.

Милош Хетлеровић, помоћник председника општине Нови Београд, рекао је да ће тек после ребаланса градског буџета знати који ће послови остати недовршени, а који неће бити ни започети.

– Претпостављам да ће најугроженији бити пројекти реконструкције, односно послови који се финансирају из капиталног буџета у коме сада имамо 155 милиона динара. Од тога да ли ћемо у наредном периоду имати 60 милиона или ни динара умногоме зависи чиме ћемо се бавити – изјавио је Хетлеровић.

Војислав Јаношевић, председник општине Сурчин, верује да ће република ускратити граду не баш 7,2 милијарде динара, већ такође значајну суму од четири милијарде динара.

– Рестриктивне мере ће зауставити развој сурчинског позоришта и изградњу неопходних тротоара. Ако нам град ускрати велику суму новца нећемо моћи да спроведемо ни планирану гасификацију и канализацију кроз насеља – нагласио је Јаношевић.

Буџет се, према Јаношевићевим речима, ионако не испуњава. У првом кварталу ове године општина Сурчин је од града добила само 18 одсто одобрених средстава.

– Кад власти није довољан буџет који јој је на располагању мора да се ослони на ресурсе, али код нас се и оним што се има рукује сувише споро. Због неажурног преноса власништва инвеститори ће почети да нас напуштају – каже Јаношевић.

Мере штедње у Лазаревцу, каже Бранко Борић, председник ове општине, већ су предузете.

– Много тога није више у нашој надлежности. Топлификација и даље јесте наш посао, али ако нам средства за њу буду укинута, у Лазаревцу се готово ништа неће ни радити – рекао је Борић.

Дејан Спаловић  - Ивана Јешић

------------------------------------------------------------

Кркобабић: помоћ најугроженијима

Коментаришући најаву Владе Србије да ће прилив новца у буџет престонице бити смањен за чак 7,2 милијарде динара, заменик градоначелника тврди да та мера неће угрозити социјалну политику града.

– Управо супротно. Секретаријат за социјалну заштиту ће добити више а не мање пара. То није хир, већ здрава логика. Они суграђани којима је помоћ најпотребнија морају да је добију. Зато ћемо градити и нови дневни боравак за децу ометену у развоју у Земуну – објаснио је Милан Кркобабић.