Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Крстарење рекама чека странце

Крстарење рекама чека странце
Разгледање из даљине због недостатка пристана (Фото Л. Адровић)

Путници су испунили катамаран на ноћном крстарењу Савом и Дунавом, али газда није задовољан. Нико од гостију није резервисао место, него су их добили на промотивној акцији која траје откако је због економске кризе посета опала. Бесплатан улаз је једини сигуран начин да се привуку посетиоци чије су рупе у џеповима дубље од Дунава. За њих газда извози мање чамце, док велико, луксузно пловило зврји на кеју празно као брод духова, док га богатије друштво не изнајми за неку посебну прославу.

– Ни оно што зарадимо на пићу и храни није довољно да би нам се исплатило. Радимо за будућност, мамимо људе да би долазили чешће када буду имали новца. Имамо барем упола мање гостију него прошле године, када је такође било лоше – прича власник, који је желео да остане анониман.

У Туристичкој организацији Београда кажу да ове године очекују 20 одсто више излетника на рекама али, пошто су резервације начињене пре шест месеци и више, „у време када се још могло”, вероватно ће многе посете бити отказане. На основу резервација за наредна два месеца, власници „Данувија” очекују бољу годину, али то неће бити тешко с обзиром на то да је прошла сезона била изузетно слабо посећена.
– Уздамо се у Универзијаду и појачан прилив странаца који представљају између 70 и 80 одсто наших гостију. Врхунац сезоне је у мају и јуну, али верујемо да ће они због Универзијаде наставити да долазе и у јулу – објаснио је Петар Богдановић, менаџер.

Луксузнији бродови, попут „Данувија”, имају боље шансе да привуку оне чије џепове ни криза не може да исуши. Странци би могли да извуку сезону, будући да је Американаца и Енглеза било око 600 међу 694 туриста, који су се превезли београдским рекама у првом месецу сезоне. Навала Немаца, који су лани представљали трећину страних гостију на рекама, тек се очекује. Главнини српске популације у оваквим економским условима тешко да ће крстарења реком постати навика. И странци су, уосталом, већ зимус почели да отказују резервације, како се пожалио наш анонимни саговорник. Откако је ушао у посао пре неколико година, трајало је дуго док гости нису почели да пристижу да би се сада поново изгубили.

– Лоше се радило на промоцији речног туризма. Немамо шта ни да покажемо гостима нити су нам на располагању пристаништа да имамо где да их искрцамо – објашњава он.

Кампање које ТОБ води да би популарисао речни туризам много су агресивније него раније, примећују наши саговорници, али маркетинг није довољан без добре речне инфраструктуре. Да постоји више пристана и да инвеститори имају више новца, крстарења реком не би била ограничена на разгледање из даљине. Излетници би се искрцавали на више места где би их очекивале разне врсте провода. И град би убирао веће приходе јер наплаћује свако везивање, односно пристајање брода у складу са дужином пловила и бројем путника.

– Уместо туристичке понуде, обалама се шире индустријска постројења која загађују реке, зарђале и напуштене барже и гомила ђубрета. Странци не могу да поверују да смо тако запустили приобаље – прича Ненад Ранђеловић из фирме „Метро на води”.

Једино места за уживање на рекама сада су сплавови, такође видно пустији откако нас је снашла беспарица. Док катамаран клизи поред хотела „Југославија”, газда јадикује над испражњеним клубовима на води, знајући да је то симптом лоше посете која се одражава и на његов посао. Његови гости за то време разговарају као да нису на реци, него у обичном кафићу на обали и не осврћу се према провидној најлонској церади која их одваја од спољашњости, сем када им њихов домаћин скреће пажњу на добро позната места, попут Калемегдана и Храма Светог Саве.

– Мало шта има да се покаже са реке. Град није осветљен па да крстарећи можете да га осматрате. Осим неколико места које су сви домаћи гости обишли безброј пута, ноћу нема шта да се види – казао је Ранђеловић.

Он и његов колега наводе да су у посао уложили велике паре, у шта је лако поверовати видевши пловила, и да им се још није исплатило. После инвестиције у градњу чамаца и бродова, гомилали су се и трошкови одржавања и маркетинга, на које одлази и оно мало прихода који је тек почео да надолази када их је криза сасекла.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.