Шапић завршио каријеру

Александар Шапић, цар стрелаца у ватерполу (наш рекордер с 981 голом на 385 утакмица за репрезентацију), одлучио је да прекине да игра. У октобру прошле године је, с Александром Ћирићем, саопштио да ставља тачку на каријеру у репрезентацији.

Рођен је 1. јуна 1978. у Београду. Почео је у Црвеној звезди из које је 1991, због затварања базена, прешао у Партизан. Међу „црвено-беле” се вратио 1993, а онда, после годину дана, отишао у Бечеј, у коме је остао до 2001. Клуб је напустио, јер је, због финансијских проблема у новонасталим условима, практично био осуђен на пропаст.

У италијанском Камољију је провео три сезоне, потом је играо за Савону, а од 2006. па до сада за руски Штурм. Сматра се да је тај трогодишњи уговор најскупљи у историји ватерпола (укупно око милион евра).

Са јуниорском репрезентацијом је био европски првак, а са сениорском је на олимпијским играма учествовао у освајању једног сребра (Атина 2004) и две бронзе (Сиднеј 2000. и Пекинг 2008).

На светским првенствима је био први (Монтреал 2005), други (Фукуока 2001) и два пута трећи (Перт 1998. и Барсеона 2003), а на европским три пута шампион (Будимпешта 2001, Крањ 2003. и Београд 2006) и два пута вицешампион (Севиља 1997. и Малага 2008).

Са Светског купа има злато (Будимпешта 2006) и бронзу (Београд 2002), из Светске лиге четири прва места (Београд 2006, Атина 2006, Берлин 2007. и Ђенова 2008) и једно друго (Лонг Бич, 2004), а победник је и Медитеранских игара (Бари 1997).

С Партизаном је био првак државе, с Бечејем шест пута освајао „дуплу круну”, а 2000. и Евролигу. Са италијанском Савоном је био шампион државе и тријумфовао у Купу Европске пливачке федерације (ЛЕН), док је с руским Штурмом освојио две „дупле круне” и Куп ЛЕН.

Остаће упамћен као немилосрдни голгетер. Био је најбољи стрелац на олимпијским играма 2000. и 2004, светским првенствима 1998, 2001, 2003. и 2005, европским шампионатима 2003, 2006. и 2008, у Светској лиги 2005, 2006, 2007. и 2008, а на Светском првенству у Монтреалу 2005. је проглашен за најбољег играча. У идеални тим је био изабран у Сиднеју и Атини (олимпијске игре), Будимпешти, Крању и Београду (европска првенства), Перту, Фукуоки и Монтреалу (светска првенства). На листи стрелаца је био први у првенствима СРЈ, Италије и Русије, четири пута у Евролиги и два пута у Купу ЛЕН.

Најавио је да ће образложење зашто напушта ватерполо дати прекосутра на конференцији за новинаре. Растанак с репрезентацијом је образложио лошим односима у нашем ватерполу.