ТОПЛИЦА МАРЈАНОВИЋ

Последице загађења животне средине су глобалне, а извори локални. Сваки извор је лоциран на тачно одређеном простору. Једна од локација извора загађења је град Бор и његова околина. Стогодишња експлоатација и прерада руде бакра оставиле су огромне рупе старих рударских копова, брда одбачене јаловине, флотацијска јаловишта, деградирано земљиште, мртве реке и загађен ваздух.

Сваки грађанин општине Бор на својим леђима "носи" по 11.600 тона отпада. Сваког дана из димњака металургије у атмосферу одлази више од 200 тона сумпор-диоксида. Дуж Борске реке и Црног Тимока, наносима флотацијске јаловине, уништено је 2.500 хектара плодних њива, башти и воћњака. Киселим кишама оштећено је 60 одсто пољопривредног земљишта у општини. Када је Рударско-топионичарски басен Бор имао новца финансирао је изучавање утицаја загађења на здравље људи. Та истраживања су показала да је садржај арсена у мокраћи и коси металурга два пута већа него код становника села Злот које је двадесетак километара удаљено од топионичких димњака.

Рударско-топионичарски басен Бор се налази у процесу реструктурисања и ових дана биће објављен тендер за његову продају. "Чије је еколошко наслеђе?" – јесте најчешће питање које се чује, као и констатација: "Наше здравље и наше њиве нису на продају." А и ко ће да их купи? Коме требају болесни радници и њиве прекривене пиритом?

Светска банка финансира израду студија неопходних за процес приватизације. Једна од њих је и еколошка која треба да одговори на питање како, ко, којим средствима и у ком року треба да санира изворе и последице загађења. Рок за завршетак тог документа био је крај маја. Да ли је завршен? Ако јесте зашто није доступан јавности, што је обавеза по Закону о заштити животне средине и међународној Архуској конвенцији?

Нови власник рудника и металургије биће обавезан да санира изворе загађења, примени нове технологије и испуштање отпадних вода и гасова сведе у границама међународних норми. Али шта ће бити са санацијом последица? Ко ће да санира напуштене копове, стара јаловишта испод којих протичу реке, а они су толико оштећени да прети пуцање, изливање јаловине и еколошка катастрофа много већих размера од оне у Румунији која је уништила живи свет у Тиси?

Бројне студије, па и ове последње за потребе приватизације, показују да за  модернизацију металуршко-хемијског комплекса треба најмање осамдесет милиона долара, да би загађење било сведено на допуштени ниво. Приликом последње посете Бору, министар Предраг Бубало је изјавио да будући власник у металургију треба да уложи 30 милиона. Да ли то значи да ће му бити дозвољено да настави са загађивањем?

Најзад, остаје најважније питање – где се изгубио предлог из почетних докумената Светске банке да запосленима у РТБ-у, старијим од 50 година, треба омогућити, добровољно, превремено пензионисање, због еколошких ризика?

Опстанак Бора и Тимочке крајине повезан је за рационално и еколошки безбедно коришћење рудног богатства.  Држава је на потезу и треба да одлучи: право на експлоатацију дати приватним компанијама, отпустити и раселити хиљаде људи, задужити се стотину милиона долара да би се санирале последице досадашњих загађења, или средствима Националног инвестиционог фонда, обновити производњу, увести нове, еколошки ефикасне технологије, сачувати рудно богатство у свом власништву, искористити високу цену бакра, његових легура и племенитих метала на светском тржишту, остварити профит и од тог профита санирати последице загађења и сачувати савремене, нове градове, Бор и Мајданпек и живот у Тимочкој крајини.

Стручњак за заштиту животне средине