Руси откривају старе зидине Херцег Новог

Херцег Нови – Док су многа градилишта странаца „замрзнута” до бољих дана, Руси окупљени у „Словенској алијанси” у Херцег Новом граде зграде и финансирају највеће археолошко истраживање у овом граду у протекле три деценије. Алијанса реконструише у галерије, ресторан и атељее, некадашњу католичку болницу и самостан из 17. века и поред ње открива зидине херцегновског старог града које раније нису виђене јер су их Млечани затрпали крајем 17. века.

Александар Бељаков, некад руски капетан бојног брода, дипломата, па сликар и бизнисмен, заступа групу својих земљака уметника и бизнисмена који новац улажу у Херцег Нови. Бељаков руководи радовима у старом херцегновском граду где је од Фонда за реформу Војске СЦГ пре четири године купио некадашњи Дом војске, а пре три године локацију Марка Цара, надомак католичке цркве Светог Јеронима за укупно око 800.000 евра. Зграда Дома војске имала је 783 квадрата, а локација Марка Цара рушевину од 790 квадрата и 370 квадрата земље.

Након паузе, пошто му је градња на Дому војске забрањена јер је један спрат доградио мимо одобрења, Бељаков је пре две године прионуо на реконструкцију рушевине на рубу старог града, уз његове источне зидине прекривене земљом, смећем и коровом. Најпре су одвезене тоне смећа, а затим је откривањем линије зидина са пушкарницама почело ископавање под надзором которског Регионалног завода за заштиту споменика културе.

Бељаков објашњава да финансирање градње у старом граду нема везе са кризом јер је на почетку одређен буџет за овај пројекат. Зато улагачи нису одустали од градње, а он је остао у Херцег Новом где се настанио са породицом. Инвестиција у старом граду, каже, вредна је три и по милиона евра. Очекује да се у будућим галеријама, ресторанима и другим просторима окупљају руски уметници.

Некадашњи Дом војске чека на наставак обнове, која ће, каже Бељаков, бити дозвољена ако се камена фасада уклопи у околину, а ради се и на рушевини капуцинске болнице.

Док на згради будуће галерије и ресторана са видиковцем теку радови, археолози регионалног Завода за заштиту споменика културе из Котора откопавају слојеве историје.

– Ово би требало да буде археолошки парк – каже археолог Пеђа Лутовац, показујући линију откривених зидина на којима су куле из турског периода, вероватно с почетка 16. века. Археолози ископавају остатке керамике, нађени су сребрни новчићи чије је испитивање у току, као и метално посуђе, луле, гвоздена и камена топовска ђулад. Лутовац показује „шетницу” зида, каже, широка је два метра, што је довољно да се након уређења њоме обилази археолошки парк. У склопу недавно откривених зидина видљива је кула у којој је пронађен бунар или пролаз друге врсте обложен каменом који се тренутно истражује.

– Да није инвеститора из Русије ових истраживања не би било – каже архитекта реконструкције Срђан Марловић и додаје да ће болница капуцинског самостана из 1690. године имати изглед касног барока и флексибилну намену. Сачуваће се сви претходни историјски слојеви и грађевина уклопити у амбијент старог града. Марловић каже да се овај део старог града уређује према старим мапама и гравирама, те да је то прави поклон инвеститора Херцег Новом.

– Све нађено ће бити уклопљено у садржаје који ће се ту одвијати. Најстарији остаци капуцинске болнице су видљиви као и каснија аустроугарска градња. Све то је повезано са откривеним турским зидинама. Између зидина на којима је звоник цркве Светог Јеронима из 17. века и реконструисане рушевине направљен је пролаз, улица која је некада постојала – каже Марловић и показује слојеве у зидинама које су правили Турци, Млечани, па Аустроугари, освајачи Херцег Новог.

А. Гавриловић

----------------------------------------------------

Лушкову се више свиђа Шпанија

Имање од седам хектара московског градоначелника Јурија Лушкова изнад Жањица на Луштици остало је ограђено високим каменим зидом, али на њему нису изграђене две виле, како је пре четири године по куповини ове земље предвиђено. Лушкову се, по причи Новљана, више допала Шпанија где је купио вилу. Тако су виле са базеном у околини медитеранског врта остале само уцртане, а нови власник, такође Рус, још није наставио градњу.