Србија чека свој Хејсел

Навијач Црвене звезде Александар Радовић (17 година) из Опова погинуо је на стадиону Партизана за време 113. вечитог дербија. Утакмица је одиграна 30. октобра 1999. године.  Несрећног младића погодила је сигнална ракета марке "комет" коју су испалили присталице Партизана.
Покушај линча у недељу на Маракани доказ је да се за осам година мало тога променило и поред силних обећања и политичара и спортских функционера. А пре осам година они су говорили исто што говоре и данас. Тадашње Министарство спорта издало је саопштење у коме је између осталог писало:

– Ово је догађај без преседана у историји југословенског спорта. Он представља најозбиљнију опомену и мора бити прекретница у схватању одговорности свих учесника на терену и посебно ван њега, како би се надметање и навијање вратили витешким и часним принципима спорта. У том смислу Савезно министарство спорта ће предузети најширу могућу акцију у анимирању друштвених структура, институција и органа, с приоритетним циљем да се овај, а ни слични догађаји више никада не понове.

После трагедије ухапшено је десет навијача Партизана, а приведен је и Мирко Урбан који је Зорану Живановићу, вођи навијача црно-белих продао сигналне ракете. На дан утакмице приведено је 154 навијача, међу којима је било 25 малолетника. После трагичног догађаја реаговала су оба клуба, Фудбалски савез Југославије (ФСЈ) и политичке партије. Комитет за спорт Југословенске левице (ЈУЛ), у то време једне од најутицајнијих политичких партија се огласио саопштењем:

"Погибија Александра Радовића је велика опомена читавом друштву да се одупре вандализму и дивљању у спорту".

Делегат дербија Лазар Радовић је истакао да је ФСЈ упутио иницијативу савезној влади да донесе закон који би најстроже кажњавао овакве случајеве. Да треба да се мења закон и оштрије казне хулигани сматрао је и тадашњи генерални секретар црно-белих Жарко Зечевић.

– Комплетна фудбалска организација мора да се запита и замисли. Не желим да правдам ниједне навијаче, али ако се под хитно не промени нешто у Закону о јавном реду и миру, много лошег може да се догоди на стадионима. Сада је то било код нас, сутра може на Маракани. Морамо под хитно да донесемо закон, као што су то Енглези урадили после "Хејсела". Ако буде потребно на трибине ће се улазити само са личном картом – казао је Зечевић.

Он је истакао да је Партизан све предузео што треба и да је контрола на улазу била ригорозна. И Црвена звезда је у саопштењу нагласила да је крајње време да се стане на пут стварима које немају везе са фудбалом.

Ракете је навијачима, према извештају МУП-а, дао економ Партизана Бранко Вучићевић. Стога и не чуди реакција Милована Никодиновића, генералног секретара Заједнице прволигаша:

– Клубови су криви. Све дозвољавају, толеришу навијачима, у ствари назови навијачима, јер је међу њима велики број хулигана. У Енглеској је прописана казна затвора у трајању од пет месеци до седам година, а код нас хулигане штите и играчи приликом упада на терен. И њих би требало кажњавати. Морало би да се дозволи полицији да обавља посао како би требало, а не да их спутавају клупски ауторитети који су благонаклони према кривцима.

Очекивало се да ће овај догађај стварно подстаћи власти да напокон зауставе нереде на трибинама. Прашина се још поштено није ни слегла, а већ наредне године (14. октобар) утакмица између Партизана и Црвене звезде прекинута је после четири минута због туче навијача на стадиону. Тада је повређено 35 навијача и два полицајца, али срећом нико теже. Поновљена утакмица одиграна је 7. марта наредне године.

Прекид дербија покренуо је нову иницијативу да се у држави донесе закон којим би се коначно стало на пут дивљању навијача. И да се закони, коначно, примене. У супротном, Србија ће дочекати свој "Хејсел". А на њему је 1985. погинуло 39 људи, док је преко 400 повређено у обрачуну навијача Јувентуса и Ливерпула.