Бакалнице пркосе хипермаркетима

Зоран Милутиновић је са својим "Зиг" маркетом преживео ефекат атомске бомбе који је произвело отварање хипермаркета у Београду. Под најездом немилосрдне конкуренције у радијусу од километар-два на мале трговине се стављају катанци, јер им промет осетно опада. Они јачи, попут Милутиновића, успевали су да задрже своје локално тржиште, умилостиве купце добрим асортиманом, ако не и нижим ценама. Радње из комшилука су скупље, али тешко је потрошача одвојити од поуздане касапнице, пијачног продавца или дућана у коме трговац увек зна које дневне новине чита. Куповине на велико су заживеле, али, према неким подацима, потрошачи и даље 40 одсто кућног буџета остављају управо у најближим трговинама малог формата где чак и више пута дневно купују потребне намирнице.

– Нестали су они који ни раније нису били ликвидни или су пословали у сивој зони. Наша фирма се престројила и уместо преко добављача, робу смо почели да набављамо директно од произвођача. Данас сарађујемо са њих стотинак и послујемо са просечним маржама од око 20 одсто, што је сасвим довољно да задржимо своје купце, каже власник "Зиг" маркета.

Процењује се да мале трговине послују с маржама између 20 и 30 одсто, јер већина нема прилику да робу набавља директно од произвођача.

По броју малих трговина којих код нас има око 30.000 и даље предњаче централна и јужна Србија, а онда следи главни град, па Војводина. Отварањем хипермаркета и трговина средњег формата, а потом и увођењем пореза на додату вредност, многи су поклекнули, јер им је исплативост доведена у питање. На удару су били и киосци који су се махом затварали или су прелазили у СТР-ове.

Опстали су они јачи – којима је ово породични бизнис, па су успевали да направе и уштеду на име радне снаге. У свим већим европским градовима су такође опстале само такве радње које имају целодневно радно време и изузетно су  добро снабдевене.

– Чиста економска теорија иде у прилог великим трговинама. Мали трговци сигурно неће опстати уколико се не буду удруживали у пулове набавке како би били конкурентнији. И са минималном маржом они су скупљи у односу на мали формат какав је "Минимакси". Да не говоримо о асортиману који такође није за поређење – каже Драган Филиповић, директор "Делта" малопродаје. По његовим речима мањи трговци имају шансу уколико крену да се удружују или да се прикључују великим системима. Ова компанија је пре више од годину дана кренула у пројекат франшизинга, међутим, како објашњава Филиповић, иако се више од 800 трговаца јавило на конкурс, многи су одустали јер нису имали средства која је требало да уложе у своје објекте и прилагоде их стандардима под којима послује "Делта". Сада је у току потписивање комерцијалних уговора са оним трговцима који желе да се преко њихове велепродаје снабдевају и тиме добију боље улазне, али и цене на полицама.

 Куповине се у хипермаркетима, искуство је са овдашњег тржишта, обављају углавном два пута месечно. Има и оних потрошача који их због слабије платежне моћи посећују из чисте радозналости. Неки тврде да овакве куповине имају смисла у Србији јер породице живе у једном домаћинству, док у западноевропским земљама где се млади рано осамостаљују и нема неке претеране потребе за тим.

"Трго центар" ДОО је отварањем оближњег "Темпа", а и "Максија" у непосредној близини, изгубио део купаца. Како ценама нису могли да конкуришу, окренули су се асортиману.

– Неки наши производи су јефтинији, али имамо и сталне купце. Трудимо се да роба буде свежа и да имамо добру понуду – каже Жарко Станојловић, помоћних директора "Трго-центра" који има објекте на Карабурми, Дорћолу, Коњарнику и Сланцима.

Ко су највернији "дућан купци"?  

Како смо по старосној структури становништва пета нација у Европи није тешко погодити. То су наши најстарији потрошачи који још имају прилику да оставе чек код свог трговца и на ситно купују најосновније  дневне намирнице. Крцкају док има пара, а онда следи популарна "црта" до нове пензије.

У другој групи су они који имају навику да, без обзира на то што су већ били у набавци за десетодневне потребе, иду сваког дана по још неку ситницу. Макар кафу или цигарете.

И док се наши суседи из Хрватске разним пројектима боре за опстанак малих трговаца, јер су, како кажу, они гарант доброг пласмана домаћих производа, у Словенији готово да не постоје, као и у великим градовима у земљама југоисточне Европе, попут Букурешта.

– Дућани у Србији не могу пропасти. Велетрговине су донеле отуђеност у куповини, а мање трговине су део нашег комшијског менталитета – кажу наши саговорници из малих трговачких формата.

-----------------------------------------------------------

Ценовници за збуњивање

Купац се често збуни пред ценовницима, а понајпре зато што, на пример, производ чија је цена снижена код већих трговина – може да буде чак јефтинији код локалног продавца. Поједине намирнице, такође, скупље су у бакалницама и за 30 одсто него код конкуренције, па чак и онда када је посреди исти произвођач. Тако, рецимо, чоколада "нестле" – свих укуса,  у "Зиг маркету" стаје само 59 динара, у "Минимаксију" је 68,50 динара, а у већини дућана седамдесетак динара; цена уља у "Зиг-маркету" је 115 динара, у "Трго-центру" 125, а у "Делтиним" од 109,50 колико је у "Темпу" до 112,50 колико стаје у "Минимаксију"; у продавницама "Трго-центра" шећер кошта 62 динара, "Зиг" већ извесно време држи цену на 52, док је шећер у "Делтиној" малопродаји од 60 до 65 динара, у зависности од произвођача. Цена већине артикала у великим трговинама је неупоредиво нижа, нарочито у хипермаркетима, док се ниске цене у малим радњама могу наћи само ако трговац робу набавља искључиво од произвођача и ако у договору с њим прави калкулације у корист потрошача.

Када се ради о дневним куповинама, потрошачи проналазе рачуницу и иду у удаљене продавнице због нижих цена, али их, када је реч о великим набавкама, асортиман несумњиво води право у хипермаркете.