ВЕРИЦА ГБУРЧИК

У Европи је у последњих 10 година, у односу на претходни период, број природних непогода изазваних глобалним отопљавањем (поплаве, суше, олујни ветрови, екстремне температуре), удвостручен. На здравље људи време и клима утичу директно и индиректно, посебно у садашњим условима дестабилизованог климатског система и изражене променљивости климе. У директне последице по здравље спадају:

– Термални стресови изазвани екстремним температурама. Излагање људи екстремно високим, као и екстремно ниским температурама може имати тешке последице. Групе високог ризика су мала деца, старији људи и хронични болесници (посебно од кардиоваскуларних и респираторних обољења).

– Последице директног излагања сунцу при високим индексима ултраљубичастог (УВ) зрачења могу бити веома тешке као што су: канцер коже, катаракт и слабљење имунолошког система

– Последице синергетског дејства временских услова и лошег квалитета ваздуха. Пример за такво дејство је лето 2003. године када је Европа била погођена врелим таласом без преседана. У интеракцији УВ сунчевог зрачења са азотовим оксидима из саобраћаја и индустрије дошло је до великих концентрација приземног озона. То је проузроковало тешке последице, а забележен је велики број смртних случајева од топлотног удара и тровања озоном у градовима. У Француској је умрло око 14 000 људи.

Из ових разлога, почетком овога лета многе европске земље упозориле су на то да ово лето може бити слично или чак топлије од лета 2003. године и припремиле читаве програме обавештавања становништва како да се понаша у тим условима.

– Повреде изазване временским непогодама и катастрофама (поплаве, суше, олујни ветрови). Статистички подаци Светске здравствене организације показују тренд повећања обољења или повреда изазваних наведеним узроцима.

Индиректни утицаји на здравље углавном су везани за промене које се дешавају под утицајем климатских услова у:

– Екосистемима. Због пораста температуре у приземном слоју атмосфере дошло је до промена броја и активности вектора и инфективних паразита; агенаса инфекције који се преносе путем воде и хране. Тако је под утицајем климатских промена већ створена нова епидемиолошка карта.

Због пораста температуре, број појава инфекција салмонелом расте у свету. Повећан је број обољења која се преносе путем воде, укључујући и колеру и криптоспоридиозу (акутна дијареја је већ главни узрок смрти код деце у неким европским земљама), као и обољења која се преносе путем вектора и паразита (маларија се већ појавила у деловима САД и Европе и очекује се даље ширење). Крпељи се све више шире и повећава се појава крпељског енцефалитиса (појавио се и у јужним деловима Скандинавије). Денга грозница (карактеристична за Африку) коју преноси врста комарца који се већ адаптирао на климу Европе и присутан је на Балкану и у Италији.

– Квалитету ваздуха. Климатски услови често погодују већим концентрацијама аерозагађења, а отопљавање директно узрокује и веће концентрације полена и спора у ваздуху што је узрок повећаног броја оболелих од алергија.

– Инфраструктури. Природне непогоде наносе штету инфраструктурним објектима што изазива стресове, лоше хигијенске услове (на пример, при поплавама) и тиме услове за инфекције и епидемије.

Дакле, нема више сумње да се клима мења под утицајем људских активности и да то наноси огромне материјалне штете и тешке последице по здравље. Једини излаз је у коришћењу чистих облика енергије и, пре свега, обновљивих извора (сунце, ветар, биомаса и др). Међутим, чак и када би се одмах ригорозно почеле примењивати мере редукције и елиминације узрока отопљавања (емисије штетних супстанци у атмосферу), процес се не би одмах зауставио јер се ради о дугорочним процесима и супстанцама које имају дуг животни век.

Дипломирани метеоролог