VERICA GBURČIK

U Evropi je u poslednjih 10 godina, u odnosu na prethodni period, broj prirodnih nepogoda izazvanih globalnim otopljavanjem (poplave, suše, olujni vetrovi, ekstremne temperature), udvostručen. Na zdravlje ljudi vreme i klima utiču direktno i indirektno, posebno u sadašnjim uslovima destabilizovanog klimatskog sistema i izražene promenljivosti klime. U direktne posledice po zdravlje spadaju:

– Termalni stresovi izazvani ekstremnim temperaturama. Izlaganje ljudi ekstremno visokim, kao i ekstremno niskim temperaturama može imati teške posledice. Grupe visokog rizika su mala deca, stariji ljudi i hronični bolesnici (posebno od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja).

– Posledice direktnog izlaganja suncu pri visokim indeksima ultraljubičastog (UV) zračenja mogu biti veoma teške kao što su: kancer kože, katarakt i slabljenje imunološkog sistema

– Posledice sinergetskog dejstva vremenskih uslova i lošeg kvaliteta vazduha. Primer za takvo dejstvo je leto 2003. godine kada je Evropa bila pogođena vrelim talasom bez presedana. U interakciji UV sunčevog zračenja sa azotovim oksidima iz saobraćaja i industrije došlo je do velikih koncentracija prizemnog ozona. To je prouzrokovalo teške posledice, a zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva od toplotnog udara i trovanja ozonom u gradovima. U Francuskoj je umrlo oko 14 000 ljudi.

Iz ovih razloga, početkom ovoga leta mnoge evropske zemlje upozorile su na to da ovo leto može biti slično ili čak toplije od leta 2003. godine i pripremile čitave programe obaveštavanja stanovništva kako da se ponaša u tim uslovima.

– Povrede izazvane vremenskim nepogodama i katastrofama (poplave, suše, olujni vetrovi). Statistički podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju trend povećanja oboljenja ili povreda izazvanih navedenim uzrocima.

Indirektni uticaji na zdravlje uglavnom su vezani za promene koje se dešavaju pod uticajem klimatskih uslova u:

– Ekosistemima. Zbog porasta temperature u prizemnom sloju atmosfere došlo je do promena broja i aktivnosti vektora i infektivnih parazita; agenasa infekcije koji se prenose putem vode i hrane. Tako je pod uticajem klimatskih promena već stvorena nova epidemiološka karta.

Zbog porasta temperature, broj pojava infekcija salmonelom raste u svetu. Povećan je broj oboljenja koja se prenose putem vode, uključujući i koleru i kriptosporidiozu (akutna dijareja je već glavni uzrok smrti kod dece u nekim evropskim zemljama), kao i oboljenja koja se prenose putem vektora i parazita (malarija se već pojavila u delovima SAD i Evrope i očekuje se dalje širenje). Krpelji se sve više šire i povećava se pojava krpeljskog encefalitisa (pojavio se i u južnim delovima Skandinavije). Denga groznica (karakteristična za Afriku) koju prenosi vrsta komarca koji se već adaptirao na klimu Evrope i prisutan je na Balkanu i u Italiji.

– Kvalitetu vazduha. Klimatski uslovi često pogoduju većim koncentracijama aerozagađenja, a otopljavanje direktno uzrokuje i veće koncentracije polena i spora u vazduhu što je uzrok povećanog broja obolelih od alergija.

– Infrastrukturi. Prirodne nepogode nanose štetu infrastrukturnim objektima što izaziva stresove, loše higijenske uslove (na primer, pri poplavama) i time uslove za infekcije i epidemije.

Dakle, nema više sumnje da se klima menja pod uticajem ljudskih aktivnosti i da to nanosi ogromne materijalne štete i teške posledice po zdravlje. Jedini izlaz je u korišćenju čistih oblika energije i, pre svega, obnovljivih izvora (sunce, vetar, biomasa i dr). Međutim, čak i kada bi se odmah rigorozno počele primenjivati mere redukcije i eliminacije uzroka otopljavanja (emisije štetnih supstanci u atmosferu), proces se ne bi odmah zaustavio jer se radi o dugoročnim procesima i supstancama koje imaju dug životni vek.

Diplomirani meteorolog