Федерална полиција: Главаш је у БиХ

ОСИЈЕК – Након хрватске и федерална полиција у Сарајеву је потврдила да се Бранимир Главаш налази у Босни, али још нема правне основе да он буде лишен слободе, јер га штити посланички имунитет.

Захтев за притварање суд је Сабору упутио, али је тамо речено да, пошто се радно време парламента завршило, захтев може да буде уручен тек у понедељак.

Све ако захтев и буде уручен, нејасно је како би Главаш требало да буде притворен, јер Хрватска и БиХ немају одговарајући споразум о екстрадицији.

У међувремену је занимљива прича како је он успевао да буде господар живота и смрти у Славонији.

Главаш је током 15 година власти у Осијеку, од првих вишестраначких избора 1990. до 2005. и разлаза с ХДЗ, исплео густу мрежу послушних сарадника.

У тој мрежи је на свим важнијим функцијама - од политике и привреде преко медија до спорта и естраде - имао себи одане људе.

Та мрежа није битно ослабила ни после 2005, јер је стварањем властите странке ХДССБ и освајањем власти у Осијеку и барањској жупанији задржао најважније полуге утицаја.

Истрага о ратним злочинима у Осијеку била је незамислива, јер је дугогодишњи шеф полиције био Главашев кум Дубравко Језерчић, председник Жупанијског суда његов блиски страначки колега Петар Кљајић, а жупанијски тужилац Мирослав Јукић редовно је код њега одлазио на кафу.

Свестан снаге медија, који су му битно помогли у грађењу политичке каријере и добијању избора, ставио их је под апсолутну контролу.

Славонска телевизија у потпуности, а у нешто мањој мери Глас Славоније и Славонски радио под његовом су контролом.

Председник управе Гласа Славоније, Иван Шимић, бивши је припадник БОБ (Бранимирове осјечке бојне), а Сања Маркетић, блиска Главашева сарадница, уредница је у том листу и највећа деоничарка Славонске телевизије.

Како је имао пресудну улогу у постављању челних људи осјечког свеучилишта, његов су избор били бивши ректор Јосип Планинић и његова садашња наследница Гордана Кралик.

На сваком од факултета имао је своје људе, од којих су неки и данас чланови његове странке.

Велику помоћ Главашу, док се налазио на опоравку од штрајка глађу у осјечкој болници, давали су управник Жељко Врањеш, те посебно шеф лекарског конзилијума др Александар Вучев.

Дијагнозе које су успостављене, показале су се проблематичне, па је Главаш након вишемесечног шетања по разним одељењима из болнице отпуштен само захваљујући принципијелности једне тамошње лекарке.

Иако је у болници био притвореник, уживао је потпуну слободу, тамо држао састанке страначког руководства, а у болничкој је соби снимио и предизборни спот.

Због благонаклоности судских стражара који су га чували, смењена је Главашу такође склона управа осјечког затвора.

Почетком 90-их макнуо је више од стотину осјечких директора, а људима од поверења омогућио преузимање важних фирми.

Тако је исплео густу мрежу својих послушника у привреди.

На челно место Славонске банке (сада Хипо банке) поставио је свог човека Ивана Михаљевића, одлучујући ко ће и под каквим условима добијати кредите.

Док је био у надзорном одбору те банке, Главаш је, уз Михаљевићев потпис, банци продао свој стан за 260.000 марака, који је у откупу неколико година раније платио само 3.700 марака.

Знатним донацијама које је као жупан делио црквама у Славонији, уживао је симпатије ђаковачких бискупа, посебно Марина Сракића који га је и посетио у притвору.

Исплео је снажну мрежу својих људи и у спорту.

Као председник НК Осијека контролисао је фудбалски клуб, али и навијачку скупину Кохорта.

Главаш није занемарио ни утицај естраде, па је Кићу Слабинца инсталирао за свог заменика у Сабору и осигурао му саборску пензију. Близак Главашу је и певач Мирослав Шкоро.