Сигурна лука у бурним временима

Пад глобалне економије све више преусмерава пажњу инвеститора ка акцијама дефанзивних компанија. Због ниског степена цикличности (нееластичне тражње), карактеристика инфраструктурног сектора је стабилна пословна делатност. Аналитичари Ерсте групе тврде да су солидан развој пословања, стабилни токови готовине и висок кредитни рејтинг сектора помогли инфраструктурним предузећима да стекну статус „сигурних лука”. Уравнотежени профили пословног ризика највећег броја компанија истичу ову карактеристику. Профил ликвидности сектора је стабилан, а осим тога највећи број компанија има на располагању довољне кредитне олакшице.

У централној, источној и јужној Европи (Француској и Шпанији) држава има велики удео у инфраструктурним групацијама и обично наступа као гарант за дугорочно задуживање и позитивно доприноси кредитном квалитету компанија. Мада компаније морају да се прилагођавају осцилацијама тражње из индустрије, приватна потрошња генерално није еластична.

Сектор тренутно има просечан дугорочни рејтинг „А2”, који је у горњој средњој зони рејтинг скале и оцењен је релативно више него највећи број других сектора. Због тешких услова на тржиштима капитала, инфраструктурна предузећа су заинтересована за добијање најбољих могућих рејтинга да би лакше створила приступ тржиштима кредита. Нова издања обвезница у највећем броју случајева су коришћена да се оптимизује рочна структура задужености која је у неким компанијама била релативно кратка.

Интеграција делатности производње и дистрибуције гаса и електричне енергије и географска диверзификација су најважније мотивације за консолидацију. У овој врсти окружења, играчи у индустрији који имају атрактивне цене акција постају примамљиви кандидати за преузимање. – Очекујемо да управе групација буду селективније у својим одлукама о инвестирању него током протеклих година. У супротном, прекомерно агресивна експанзија, са високим коефицијентом задужености, била би ризична за рејтинг тих компанија – сматра Алихан Карадагоглу, кредитни аналитичар у Ерсте групи.

Дугорочно, аналитичари Ерсте групе очекују више цене нафте и гаса услед одложених инвестиција у енергетски сектор (ранија фаза – истраживање и производња). „Очекујемо да страна понуда доминира даљим трендом цена за примарне изворе енергије, а стога и цена електричне енергије. Инфраструктурна предузећа која имају бољу структуру трошкова или чији трошкови не зависе од кретања цена примарних извора енергије требало би да буду у стању да у будућности генеришу више марже, као што су Вербунд и Фортум”, каже Карадагоглу.

– За инвеститоре који купују и држе акције, инфраструктурна предузећа су централна инвестиција. Стога фундаментално преферирамо GDF Suez, Вербунд, Фортум и ЧЕЗ који имају солидне коефицијенте задужености и снажан финансијски профил. Мерено EBITDA маржама, ЧЕЗ, Фортум и Вербунд су веома профитабилни. Тек када се тржишта трајно умире, акције комуналних предузећа слабије ће расти од акција других цикличних индустрија – изјавила је Елена Стателов, кредитни аналитичар у Ерсте групи.

Комунални сектор је инвестиционо интензивна индустрија и то ће остати због глобално растуће тражње за енергијом. Према извештају о енергетици Европске уније за 2007. годину, тражња за електричном енергијом у ЕУ се повећава по стопи од 1,5 одсто годишње. Укупна тражња 27 земаља Уније у 2007. години је била око 3.000 ТWX . Немачка је пријавила највећу потрошњу са 567 ТWX, а прате је Француска, Велика Британија и Италија. Укупна очекивана тражња до 2020. године вероватно ће порасти за 27 одсто, при чему ће најоштрији пораст забележити земље југоисточне и источне Европе.

Према томе, морају да се прошире и обнове дугорочна производња и снабдевање електричном енергијом. У том погледу, Европска комисија очекује да ће у предстојећих 25 година бити потребан обим од 900 милијарди евра. Та пројекција и средњорочни инвестициони планови европских комуналних групација такође су јасни показатељи инвестиционог интензитета тог сектора.

У.Е.Р.