Недеља, 26.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рокер у министарској фотељи

Рокер у министарској фотељи
Питер Герет

Ка­да је про­шле не­де­ље но­во­и­за­бра­ни аустра­лиј­ски пре­ми­јер Ке­вин Рад об­на­ро­до­вао ко ће би­ти чла­но­ви ње­го­вог ка­би­не­та, од­но­сно но­ви ми­ни­стри, нај­ви­ше па­жње иза­зва­ло је јед­но име – Пи­тер Ге­рет. Не­ка­да­шњег фронт­ме­на рок са­ста­ва "Мид­најт оил" Рад је по­ста­вио за ми­ни­стра жи­вот­не сре­ди­не, ба­шти­не и умет­но­сти. Иако се из­ван Аустра­ли­је ма­ло пи­са­ло о рас­пу­шта­њу гру­пе "Мид­најт оил" због ан­га­жма­на пе­де­сет­че­тво­ро­го­ди­шњег Ге­ре­та у Ла­бу­ри­стич­кој пар­ти­ји, по­зна­ва­о­ци ње­го­вог ра­да, у ко­ме су се увек ме­ша­ли му­зи­ка и по­ли­ти­ка, мо­гли су да оче­ку­ју ова­кав рас­плет.

Ге­рет је по­стао члан "Мид­најт оила" док је био сту­дент пра­ва по­ло­ви­ном се­дам­де­се­тих. Овај квин­тет се у Аустра­ли­ји афир­ми­сао већ до кра­ја се­дам­де­се­тих ме­ша­ви­ном пан­ка и хард ро­ка и пло­ча­ма "Mid­night Oil" и "Head In­ju­ri­es". Од 1988. до 1993. го­ди­не об­ја­ви­ли су ал­бу­ме "Di­e­sel and Dust" и "Earth and Sun and Moon", хи­то­ве "Beds are Bur­ning" и "Blue Sky Mi­ning" и већ та­да су их мно­ги про­гла­си­ли аустра­лиј­ским од­го­во­ром на U2. По­след­њи ал­бум "Ca­pri­cor­nia" об­ја­ви­ли су 2002.      

Пре пет го­ди­на са­став се рас­пао, а Ге­рет се по­све­тио по­ли­тич­кој ка­ри­је­ри. Зва­нич­но је ушао у по­ли­тич­ке во­де 1984. го­ди­не као члан стран­ке "Nuc­le­ar Di­sar­ma­ment Party". Кан­ди­до­вао се на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма и до­био де­вет од­сто гла­со­ва у Но­вом Ју­жном Вел­су, али ни­је про­шао због аустра­лиј­ског из­бор­ног за­ко­на ко­ји фа­во­ри­зу­је ве­ли­ке стран­ке. Упр­кос не­мо­гућ­но­сти да уђе у пар­ла­мент, на­ста­вио је ва­нин­сти­ту­ци­о­нал­ну бор­бу. Че­сто је кри­ти­ко­вао аме­рич­ку ино­стра­ну по­ли­ти­ку и ње­ну уло­гу свет­ског по­ли­цај­ца, за­ла­гао се за за­тва­ра­ње аустра­лиј­ских руд­ни­ка ура­ни­ју­ма, тра­жио по­вра­ћај оте­те зе­мље Або­ри­џи­ни­ма и јав­но из­ви­ње­ње, ка­ко је го­во­рио, "укра­де­ном на­ра­шта­ју ста­ро­се­де­ла­ца из­ло­же­ном стра­шној тор­ту­ри и нај­срам­ни­јој епи­зо­ди аустра­лиј­ске исто­ри­је".

Ге­рет је у ин­тер­вју­и­ма, као и у сво­јим пе­сма­ма, упо­зо­ра­вао на на­до­ла­зе­ће по­губ­не кли­мат­ске про­ме­не. На вр­хун­цу по­пу­лар­но­сти, по­чет­ком де­ве­де­се­тих, био је је­дан од нај­ек­спо­ни­ра­ни­јих ак­ти­ви­ста "Грин­пи­са".

У пар­ла­мент је ко­нач­но ушао 2004. као пред­став­ник опо­зи­ци­о­не Ла­бу­ри­стич­ке пар­ти­је. На из­бо­ри­ма ко­ји су одр­жа­ни 24. но­вем­бра по­бе­ду је од­не­ла упра­во Ла­бу­ри­стич­ка пар­ти­ја и та­ко окон­ча­ла је­да­на­е­сто­го­ди­шњу вла­да­ви­ну Ли­бе­рал­не пар­ти­је у Аустра­ли­ји. Прет­по­след­њег да­на но­вем­бра Пи­тер Ге­рет је име­но­ван за ми­ни­стра жи­вот­не сре­ди­не, ба­шти­не и умет­но­сти.

Нај­по­зна­ти­ји ми­ни­стар до са­да, бар ка­да су му­зи­ча­ри у пи­та­њу, био је про­сла­вље­ни Бра­зи­лац Жил­бер­то Жил. Осни­вач по­кре­та "тро­пи­ка­ли­зам" и је­дан од нај­по­зна­ти­јих бра­зил­ских му­зи­ча­ра по­стао је 2003. го­ди­не ми­ни­стар кул­ту­ре. Ме­ђу­тим, Жил је не­дав­но из­ја­вио да ће сле­де­ће го­ди­не на­пу­сти­ти ми­ни­стар­ско ме­сто. На Жи­ло­вим гла­сним жи­ца­ма от­кри­вен је по­лип, што је за ње­га до­во­љан раз­лог да се "ма­не" по­ли­ти­ке, као и му­зи­ке, бар на не­ко вре­ме.

И док у Ср­би­ји му­зи­ча­ри ни­су до­шли до ми­ни­стар­ских ме­ста, је­дан је ус­пео да се "до­мог­не" фо­те­ље по­моћ­ни­ка ми­ни­стра. У пи­та­њу је пе­вач "Ри­бље чор­бе", Бо­ра Ђор­ђе­вић, ко­ји је на­кон ван­ред­них пар­ла­мен­тар­них из­бо­ра кра­јем 2003. го­ди­не име­но­ван за по­моћ­ни­ка ми­ни­стра кул­ту­ре Дра­га­на Ко­ја­ди­но­ви­ћа. На том ме­сту се за­др­жао не­пу­не две го­ди­не и 2005. под­нео је остав­ку.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.