Рокер у министарској фотељи

Ка­да је про­шле не­де­ље но­во­и­за­бра­ни аустра­лиј­ски пре­ми­јер Ке­вин Рад об­на­ро­до­вао ко ће би­ти чла­но­ви ње­го­вог ка­би­не­та, од­но­сно но­ви ми­ни­стри, нај­ви­ше па­жње иза­зва­ло је јед­но име – Пи­тер Ге­рет. Не­ка­да­шњег фронт­ме­на рок са­ста­ва "Мид­најт оил" Рад је по­ста­вио за ми­ни­стра жи­вот­не сре­ди­не, ба­шти­не и умет­но­сти. Иако се из­ван Аустра­ли­је ма­ло пи­са­ло о рас­пу­шта­њу гру­пе "Мид­најт оил" због ан­га­жма­на пе­де­сет­че­тво­ро­го­ди­шњег Ге­ре­та у Ла­бу­ри­стич­кој пар­ти­ји, по­зна­ва­о­ци ње­го­вог ра­да, у ко­ме су се увек ме­ша­ли му­зи­ка и по­ли­ти­ка, мо­гли су да оче­ку­ју ова­кав рас­плет.

Ге­рет је по­стао члан "Мид­најт оила" док је био сту­дент пра­ва по­ло­ви­ном се­дам­де­се­тих. Овај квин­тет се у Аустра­ли­ји афир­ми­сао већ до кра­ја се­дам­де­се­тих ме­ша­ви­ном пан­ка и хард ро­ка и пло­ча­ма "Mid­night Oil" и "Head In­ju­ri­es". Од 1988. до 1993. го­ди­не об­ја­ви­ли су ал­бу­ме "Di­e­sel and Dust" и "Earth and Sun and Moon", хи­то­ве "Beds are Bur­ning" и "Blue Sky Mi­ning" и већ та­да су их мно­ги про­гла­си­ли аустра­лиј­ским од­го­во­ром на U2. По­след­њи ал­бум "Ca­pri­cor­nia" об­ја­ви­ли су 2002.      

Пре пет го­ди­на са­став се рас­пао, а Ге­рет се по­све­тио по­ли­тич­кој ка­ри­је­ри. Зва­нич­но је ушао у по­ли­тич­ке во­де 1984. го­ди­не као члан стран­ке "Nuc­le­ar Di­sar­ma­ment Party". Кан­ди­до­вао се на пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма и до­био де­вет од­сто гла­со­ва у Но­вом Ју­жном Вел­су, али ни­је про­шао због аустра­лиј­ског из­бор­ног за­ко­на ко­ји фа­во­ри­зу­је ве­ли­ке стран­ке. Упр­кос не­мо­гућ­но­сти да уђе у пар­ла­мент, на­ста­вио је ва­нин­сти­ту­ци­о­нал­ну бор­бу. Че­сто је кри­ти­ко­вао аме­рич­ку ино­стра­ну по­ли­ти­ку и ње­ну уло­гу свет­ског по­ли­цај­ца, за­ла­гао се за за­тва­ра­ње аустра­лиј­ских руд­ни­ка ура­ни­ју­ма, тра­жио по­вра­ћај оте­те зе­мље Або­ри­џи­ни­ма и јав­но из­ви­ње­ње, ка­ко је го­во­рио, "укра­де­ном на­ра­шта­ју ста­ро­се­де­ла­ца из­ло­же­ном стра­шној тор­ту­ри и нај­срам­ни­јој епи­зо­ди аустра­лиј­ске исто­ри­је".

Ге­рет је у ин­тер­вју­и­ма, као и у сво­јим пе­сма­ма, упо­зо­ра­вао на на­до­ла­зе­ће по­губ­не кли­мат­ске про­ме­не. На вр­хун­цу по­пу­лар­но­сти, по­чет­ком де­ве­де­се­тих, био је је­дан од нај­ек­спо­ни­ра­ни­јих ак­ти­ви­ста "Грин­пи­са".

У пар­ла­мент је ко­нач­но ушао 2004. као пред­став­ник опо­зи­ци­о­не Ла­бу­ри­стич­ке пар­ти­је. На из­бо­ри­ма ко­ји су одр­жа­ни 24. но­вем­бра по­бе­ду је од­не­ла упра­во Ла­бу­ри­стич­ка пар­ти­ја и та­ко окон­ча­ла је­да­на­е­сто­го­ди­шњу вла­да­ви­ну Ли­бе­рал­не пар­ти­је у Аустра­ли­ји. Прет­по­след­њег да­на но­вем­бра Пи­тер Ге­рет је име­но­ван за ми­ни­стра жи­вот­не сре­ди­не, ба­шти­не и умет­но­сти.

Нај­по­зна­ти­ји ми­ни­стар до са­да, бар ка­да су му­зи­ча­ри у пи­та­њу, био је про­сла­вље­ни Бра­зи­лац Жил­бер­то Жил. Осни­вач по­кре­та "тро­пи­ка­ли­зам" и је­дан од нај­по­зна­ти­јих бра­зил­ских му­зи­ча­ра по­стао је 2003. го­ди­не ми­ни­стар кул­ту­ре. Ме­ђу­тим, Жил је не­дав­но из­ја­вио да ће сле­де­ће го­ди­не на­пу­сти­ти ми­ни­стар­ско ме­сто. На Жи­ло­вим гла­сним жи­ца­ма от­кри­вен је по­лип, што је за ње­га до­во­љан раз­лог да се "ма­не" по­ли­ти­ке, као и му­зи­ке, бар на не­ко вре­ме.