Roker u ministarskoj fotelji

Ka­da je pro­šle ne­de­lje no­vo­i­za­bra­ni austra­lij­ski pre­mi­jer Ke­vin Rad ob­na­ro­do­vao ko će bi­ti čla­no­vi nje­go­vog ka­bi­ne­ta, od­no­sno no­vi mi­ni­stri, naj­vi­še pa­žnje iza­zva­lo je jed­no ime – Pi­ter Ge­ret. Ne­ka­da­šnjeg front­me­na rok sa­sta­va "Mid­najt oil" Rad je po­sta­vio za mi­ni­stra ži­vot­ne sre­di­ne, ba­šti­ne i umet­no­sti. Iako se iz­van Austra­li­je ma­lo pi­sa­lo o ras­pu­šta­nju gru­pe "Mid­najt oil" zbog an­ga­žma­na pe­de­set­če­tvo­ro­go­di­šnjeg Ge­re­ta u La­bu­ri­stič­koj par­ti­ji, po­zna­va­o­ci nje­go­vog ra­da, u ko­me su se uvek me­ša­li mu­zi­ka i po­li­ti­ka, mo­gli su da oče­ku­ju ova­kav ras­plet.

Ge­ret je po­stao član "Mid­najt oila" dok je bio stu­dent pra­va po­lo­vi­nom se­dam­de­se­tih. Ovaj kvin­tet se u Austra­li­ji afir­mi­sao već do kra­ja se­dam­de­se­tih me­ša­vi­nom pan­ka i hard ro­ka i plo­ča­ma "Mid­night Oil" i "Head In­ju­ri­es". Od 1988. do 1993. go­di­ne ob­ja­vi­li su al­bu­me "Di­e­sel and Dust" i "Earth and Sun and Moon", hi­to­ve "Beds are Bur­ning" i "Blue Sky Mi­ning" i već ta­da su ih mno­gi pro­gla­si­li austra­lij­skim od­go­vo­rom na U2. Po­sled­nji al­bum "Ca­pri­cor­nia" ob­ja­vi­li su 2002.      

Pre pet go­di­na sa­stav se ras­pao, a Ge­ret se po­sve­tio po­li­tič­koj ka­ri­je­ri. Zva­nič­no je ušao u po­li­tič­ke vo­de 1984. go­di­ne kao član stran­ke "Nuc­le­ar Di­sar­ma­ment Party". Kan­di­do­vao se na par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma i do­bio de­vet od­sto gla­so­va u No­vom Ju­žnom Vel­su, ali ni­je pro­šao zbog austra­lij­skog iz­bor­nog za­ko­na ko­ji fa­vo­ri­zu­je ve­li­ke stran­ke. Upr­kos ne­mo­guć­no­sti da uđe u par­la­ment, na­sta­vio je va­nin­sti­tu­ci­o­nal­nu bor­bu. Če­sto je kri­ti­ko­vao ame­rič­ku ino­stra­nu po­li­ti­ku i nje­nu ulo­gu svet­skog po­li­caj­ca, za­la­gao se za za­tva­ra­nje austra­lij­skih rud­ni­ka ura­ni­ju­ma, tra­žio po­vra­ćaj ote­te ze­mlje Abo­ri­dži­ni­ma i jav­no iz­vi­nje­nje, ka­ko je go­vo­rio, "ukra­de­nom na­ra­šta­ju sta­ro­se­de­la­ca iz­lo­že­nom stra­šnoj tor­tu­ri i naj­sram­ni­joj epi­zo­di austra­lij­ske isto­ri­je".

Ge­ret je u in­ter­vju­i­ma, kao i u svo­jim pe­sma­ma, upo­zo­ra­vao na na­do­la­ze­će po­gub­ne kli­mat­ske pro­me­ne. Na vr­hun­cu po­pu­lar­no­sti, po­čet­kom de­ve­de­se­tih, bio je je­dan od naj­ek­spo­ni­ra­ni­jih ak­ti­vi­sta "Grin­pi­sa".

U par­la­ment je ko­nač­no ušao 2004. kao pred­stav­nik opo­zi­ci­o­ne La­bu­ri­stič­ke par­ti­je. Na iz­bo­ri­ma ko­ji su odr­ža­ni 24. no­vem­bra po­be­du je od­ne­la upra­vo La­bu­ri­stič­ka par­ti­ja i ta­ko okon­ča­la je­da­na­e­sto­go­di­šnju vla­da­vi­nu Li­be­ral­ne par­ti­je u Austra­li­ji. Pret­po­sled­njeg da­na no­vem­bra Pi­ter Ge­ret je ime­no­van za mi­ni­stra ži­vot­ne sre­di­ne, ba­šti­ne i umet­no­sti.

Naj­po­zna­ti­ji mi­ni­star do sa­da, bar ka­da su mu­zi­ča­ri u pi­ta­nju, bio je pro­sla­vlje­ni Bra­zi­lac Žil­ber­to Žil. Osni­vač po­kre­ta "tro­pi­ka­li­zam" i je­dan od naj­po­zna­ti­jih bra­zil­skih mu­zi­ča­ra po­stao je 2003. go­di­ne mi­ni­star kul­tu­re. Me­đu­tim, Žil je ne­dav­no iz­ja­vio da će sle­de­će go­di­ne na­pu­sti­ti mi­ni­star­sko me­sto. Na Ži­lo­vim gla­snim ži­ca­ma ot­kri­ven je po­lip, što je za nje­ga do­vo­ljan raz­log da se "ma­ne" po­li­ti­ke, kao i mu­zi­ke, bar na ne­ko vre­me.