Полицајци не уче језике за Универзијаду

Да ће на Универзијади бити витешког духа, а и да ће бити и безбедно, што спада у домен полиције, нико не сумња. МУП Србије, укључујући оперативце и специјалне јединице, има довољно искуства у обезбеђењу великих манифестација. У Београд ће, очекује се, стићи око десет хиљада гостију из белог света, у жамору на улицама распознаваћемо енглески, шпански, немачки, француски…

Логично је да се запитамо да ли наши униформисани полицајци позорници, посебно они који ће радити око Универзитетског насеља у Новом Београду (где ће бити смештени спортисти) или центру престонице, говоре неки од ових језика? Могу ли да помогну странцу који изгуби документа или торбу тако што ће му објаснити куда да пође или како да нађе амбасаду своје земље?

Док није почела „ера пи-арова”, који, нажалост, најчешће замењују „живе” саговорнике новинарима, о овој теми вероватно бисмо, очи у очи, разговарали са неким од службеника МУП-а, постављали потпитања и сазнали више од онога што нам је на постављена питања стигло у писаној форми из Бироа за сарадњу са медијима МУП-а Србије. Овако, шта је – ту је.

Каква су искуства полицајца позорника који говоре стране језике, на пример у време „Евровизије” када је такође много странаца дошло у Београд? Питали смо знатижељно, али гле чуда: „Немамо никаквих података на основу којих бисмо могли да вам одговоримо на ово питање”, одговорено нам је.

А има ли посебних припрема полицајаца у смислу познавања страних језика пред Универзијаду? „Нисмо упознати да ли су у току такве припреме.”

Ипак, не одустајемо. Питали смо да ли се води рачуна да полицајци који раде на улици, на шалтерима и свуда где би могли да дођу у контакт са странцима, говоре неки од страних језика. Из МУП-а одговарају:

„У Средњој школи унутрашњих послова од оснивања 1967. године па до данас изучавају се страни језици. Последњих 25 година ученици су учили енглески или немачки језик. Раније се учио руски језик. Од 2003. фонд часова страног језика је повећан на три часа седмично, годишње то износи око сто часова, зависно од разреда. Отежавајућа околност су велика одељења – и до 40 ученика, различито предзнање из основне школе као и, у извесној мери, недостатак мотива. Крајем маја 2009. школовање по том старом систему образовања завршава и последња 38. класа.”

У новоотвореном Центру за основну полицијску обуку полазници такође изучавају енглески и немачки. Наставни програм је прилагођен потребама струке, о чему говори и назив предмета – страни језик у службеној комуникацији. Полазници обуке страни језик изучавају у малим групама, до 11 полазника. Укупан фонд часова је 68, током тих часова са полазницима се обраде теме: идентификација лица, пружање информација у граду у на аутопуту, основне теме из области саобраћаја, основна терминологија из криминалистике у вези са крађом, укључујући опис лица. И овде су присутни проблеми различитог предзнања и понекад недовољне мотивисаности полазника, каже се у писменом одговору из МУП-а.

Али ко не научи страни језик у школи, касније мора да се усавршава. Ево како то изгледа.

„Наставници Центра у Сремској Каменици повремено су ангажовани у настави немачког или енглеског језика на курсевима за контролу и регулисање саобраћаја, који се три пута годишње организује као вид усавршавања за припаднике саобраћајне полиције. Полазници тих курсева се током 36 часова баве стручном терминологијом на немачком и енглеском из области саобраћаја. Исто важи и за курсеве за потребе пограничне полиције”.

Али, вратимо се Универзијади, предстојећем лету и нашим полицајцима који би требало да на улици помогну неком странцу, упуте га, кажу му нешто. У написаном одговору каже се „да и поред свих отежавајућих околности у којима се учи страни језик, наши ученици, бивши и садашњи, ипак су показали солидну вештину у комуникацији на страном језику”.

Рајна Поповић