У „Петрохемији” стечај?

Панчево – Са Слободаном Аџићем, директором панчевачке „Петрохемије”, као и његовим замеником Љубенком Мартиновићем тешко је разговарати три минута а да у кабинет не улети секретарица са најновијом поруком или неколико пута не зазвоне телефони. Све је подређено преживљавању фабрике. Конкретно, то значи како пронаћи коју хиљаду тона етилена, основне сировине за рад базног погона овог петрохемијског комплекса.

Уз то иду и финије пословне операције које би требало ургентно да дају одговор на питање има ли спаса за фабрику са више од четири хиљаде запослених. Још постоји нада да ће „Петрохемија” са 180 милиона евра дуга наћи стратешког партнера.

Директор Аџић показује писмо о намерама једне швајцарске фирме, а каже да је интернетом добио и прелиминарну понуду једне румунске компаније у којој је амерички капитал. Већ је знано да је недавно у Панчеву боравила иранска делегација, а и Кинези показују интересовање за склапање аранжмана са „Петрохемијом”. Аџића, који је на функцију директора дошао пре мање од четири месеца, ово интересовање охрабрује, али не крије да распитивање странаца прати унутрашње расуло.

Председник Управног одбора фабрике дао је оставку и место је већ месецима упражњено, а и Скупштини „Петрохемије” мандат је истекао 30. јуна прошле године, а нова није изабрана. Аџић каже да је сада потпуно јасно и да „Гаспром”, као нови газда НИС-а, није заинтересован да „Петрохемију” стави под своје окриље, иако је власник петине њеног капитала.

– То ми је сасвим јасно рекао први човек НИС-а. Ми сада наликујемо „ролс-ројсу” којем је пукао мотор. Свима је јасно да би се поправка исплатила, али се нико не хвата за новчаник – каже помало разочарано Слободан Аџић.

Иако је свестан да у домаћој јавности реч „стечај” има лошу конотацију и изазива врло лоше асоцијације, Аџић каже да такву могућност не искључује, поготово откако је споменут и у кабинету председника владе. Стечај би омогућио да се дуг од 180 милиона евра брише, а управљање фабриком преузели би повериоци.

Друго право решење био би кредит од 200 милиона евра са роком враћања од десет година и грејс-периодом од три године, што би гарантовало не само добро пословање него и профит, тврди Аџић. Проблем је, међутим, што се још није јавио финансијер који би на тај начин разрешио проблем.

Борду директора предстоји и тешка битка са три фабричка синдиката. Просечна плата у „Петрохемији” сада је 75.000 динара, што оставља веома лош утисак на потенцијалне финансијере. Аџић каже да су синдикални лидери рекли да би били спремни на компромис и смањење плата за 30 одсто, што би фабрици месечно оставило око сто милиона динара, али да ли ће таквог мишљења бити и запослени, тек остаје да се види. Иначе, за другу половину маја заказан је штрајк запослених како би се извршио притисак на државу да „одреши кесу” и омогући стабилан рад највећем српском извознику.