Зелен или љубичаст, Обама је мој избор

Један од најупечатљивијих вокала који се појавио на светској музичкој сцени у протеклој деценији свакако је онај америчке певачице Мејси Греј. Неко ће рећи да је њен глас као да сте Бети Буп дали хелијум, али нико не спори да препознатљив вокал дефинише уметника. Када уз сјајан глас и необичан имиџ још направите песме попут „I Try”, „Sexual Revolution”, „Why Didn’t You Call Me” или „Finally Made Me Happy”, статус звезде је загарантован.

Српска публика ће у недељу, 24. маја, први пут моћи уживо да види и чује популарну неосоул певачицу у Београдској арени. У ексклузивном телефонском интервјуу за „Политику” Мејси Греј открива да је веома узбуђена пред наступ у Београду.

– Волим да идем у земље у којима никада пре нисам била. То је увек врло интересантно искуство. Надам се да ћу приредити добру журку. Волела бих да се сви сјајно забављају, да играју, певају, да се добро проведу на мом концерту.

Када сте били мали, нисте имали амбицију да се бавите музиком. Читала сам да Вам се није свиђао ваш глас?

Да, то је тачно. Чак нисам хтела ни да идем у музичку школу. Определила сам се за филмски колеџ, јер сам желела да постанем писац. Али, док сам била на колеџу, стално сам се дружила са музичарима. Уз њих сам научила да свирам гитару, клавир…

Када сте се коначно окренули музици није све ишло баш „као по лоју”. У почетку су Вам свуда била затворена врата, а „Атлантик рекордс” чак је раскинуо уговор са Вама. Да ли сте зато били изненађени невероватним успехом који сте доживели са деби албумом „On How Life Is”?

Нисам очекивала толики успех. Једно је сањати, а друго очекивати. Сањала сам и надала се успеху, али никако нисам могла да предвидим шта ће се десити. Само сам знала да морам да радим најбоље што могу.

После медијске помпе коју је створио деби албум, да ли сте били разочарани или забринути када Ваш други албум „Id” није доживео толики комерцијални успех и када је изостала медијска пажња?

Не. Ако сте уметник, морате да будете свесни да ћете у каријери имати успоне и падове, морате да знате да ће нешто проћи боље, нешто лошије… Поента је да увек искористите све дате могућности, предности и урадите најбоље што знате. Некада ће то људи боље разумети, некада не, али и то је живот. Такве ствари се дешавају у овом послу. Заиста, никада нисам бринула о томе, више су медији од тога правили „велику ствар”.

Филм је, такође, значајан део Ваше каријере. Играли сте у десетак остварења. У чему је магија филма?

Уживам у читавом том процесу. Волим да глумим, свиђа ми се идеја да, бар накратко, постанем неко други, волим процес припремања, учења за улогу… Знате, док сам била студент као „мољац” сам учила, опсесивно сам изучавала све што је у вези са глумом. Заиста, да би неко био глумац, мора много да ради. Неопходно је учити, истраживати, и знати како да креираш лик који треба да тумачиш.

Протеклих година били сте веома активни и у подизању свести људи широм света о сиди, а основали сте и организацију „Society of Peace”, чија је мисија да промовише мир у ратом погођеним земљама. Колико људи широм света обраћају пажњу на ставове познатих личности и да ли је за неког музичара или глумца пожељно да буде политички и друштвено активан?

Мислим да је људски имати став и мишљење. Сматрам, такође, да је важно исказати оно што осећаш. У људској природи је да чује шта неко други има да каже. Нарочито ако је у питању славна личности, која је стално у медијима. Људи слушају оно што познате личности говоре, можда не толико колико озбиљно слушају своје политичке лидере, јер њихове речи, ипак, имају већу тежину. Међутим, ако имаш прилику, мораш исказивати своје ставове о политици, друштвеним питањима…

Међу првима сте подржали председничку кандидатуру Барака Обаме. Обама је први афроамерички председник САД. Да ли је то остварење сна за Вас?

Јесте. Мада ја потичем из генерације која није поштовала границе. Моја мајка је радила шта год је хтела и није било битно да ли је црнкиња или жена. Зато ни ја никада нисам била оптерећена својом бојом коже или полом. Радила сам шта сам хтела, као да сам белкиња или мушкарац. На тај начин посматрам и све друге људе. Зато нисам придавала превелики значај томе да је Обама црнац. Сећам се да сам га гледала на телевизији и да сам била импресионирана. Његове речи су тачно одсликавале све оно што је Америци било потребно у том тренутку, баш је требало те речи да чујемо. Знате, ми у Америци изузетно дуго нисмо били инспирисани и зато сам навијала за њега као човека. И да је зелен или љубичаст, ја бих опет гласала за њега. Сјајно је што је баш он исписао историју и променио перспективу о црнцима у Америци.

Имате троје деце. Да ли бисте их охрабрили у жељи да се једног дана баве музиком?

Они већ уче да свирају клавир, а мој најстарији син свира гитару. Сматрам да је музика важан део живота. У мојој кући волимо заједно да седнемо за клавир и свирамо себи за душу. Мени је само важно да својој деци дам неки оријентир у животу, а чиме ће одабрати да се баве, њихова је одлука у коју се нећу мешати.

Када Ваши обожаваоци могу да очекују нови студијски албум? Најављиван је за ову годину.

Рећи ћу само да је то апсолутно мој најбољи албум. Још не знам како ће се звати, а биће објављен до краја године. На албуму се појављују Ти Ај, Боби Браун, а продуцент је Родни Џеркинс. Само знам да ће представљати велику еволуцију.