Све о здрављу Србије на једном месту

Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, наша национална кућа у коју се сливају све актуелне и најважније информације у вези са здрављем, данас обележава 90 година постојања. У „Батуту”, како кратко и препознатљиво, по оснивачу и првом декану Медицинског факултета у Београду и великом заговорнику превентивне медицине, лекари и обични грађани зову ову институцију, у сваком тренутку може да се добије најновија вест о неком здравственом проблему. На пример, да ли у овом часу у Србији има епидемије жутице или оболелих од салмонеле, има ли код нас сумњивих или регистрованих оболелих од вируса грипа типа А, мексичког грипа. То је место на којем заседа радна група за праћење активности пре и у току пандемије, али и где по информације долазе и чланови скупштинског Одбора за здравље и породицу да се увере у исправност статистике по којој у Србији од рака умире сваки пети грађанин. Међутим, то је и установа у чијој лабораторији обичан грађанин може да затражи супервизорску контролу неког бриса или теста, на пример, на бактерију хламидију.

Директорка Института „Батут” доктор медицинских наука Тања Кнежевић за „Политику” објашњава да је главни задатак ове институције да даје савете и смернице о здрављу Влади Србије и Министарству здравља, као и да пружа подршку мрежи од 23 института и завода за јавно здравље.

– Радимо независна истраживања из области јавног здравља, која се односе на решавање проблема. Ово је институција у коју стижу сви подаци здравствене статистике и биоинформатике, што нам омогућава да дајемо савете и стручну помоћ онима који доносе стручне одлуке: на основу те статистике, надлежни могу да креирају здравствену политику, рецимо, да планирају кадрове или попуну болничких капацитета, да прате стопе оболевања и смртности од заразних, али и хроничних болести – каже др Кнежевић.

Да нема статистике „Батута”, никада не бисмо знали да у Србији највише људи болује од кардиоваскуларних болести, а да 19,9 одсто оболелих има тумор. Директорка „Батута” подсећа да су статистички годишњак и подаци из истраживања обављени на националном нивоу, односно на репрезентативном узорку, што је полазна основа за доношење националних програма и приоритета за одређене болести. То су званични подаци Србије који се шаљу Светској здравственој организацији и различитим организацијама Европске уније. Овде се налазе и национални регистри за рак, акутни коронарни синдром и шећерну болест.

– Обичан човек овде може да контролише намирнице, воду за пиће, предмете за општу употребу, нарочито су интересантне дечје играчке с обзиром на то да се на њима понекад налазе и недозвољене супстанце. У микробиолошкој референтној лабораторији, поред стандардних брисева, грађанима се без наплаћивања раде и неке специфичне анализе. Често наше лабораторије раде суперанализе уколико се сумња у исправност резултата неких лабораторија, када нам Министарство здравља то наложи. С поносом могу да кажем да резултати анализа наших стручњака никада нису враћени или оповргнути, иако су понављане анализе у неким познатим лабораторијама у свету – наводи др Тања Кнежевић.