Довољно домаћег „евродизела пет”

Производња „евродизела пет”, који једини испуњава европске стандарде квалитета, настављена је у Рафинерији Нови Сад, тако да спекулације о томе да се производња тог горива обуставља није тачна, тврде у НИС-у. Компанија планира да до краја маја произведе више од 5.000 тона „евродизела”, а будуће повећање производње зависиће од тражње.

На питање да ли је скупа прерада разлог што НИС пре доласка новог власника „Гаспромњефта” није производио „евродизел” иако су за то постојали услови, у НИС-у тврде да производња еколошки чистог дизел горива знатно повећава трошкове. Јер, што је прерада дубља, потребна су већа средства. Али и поред тога нови партнер налази могућности за смањење трошкова производње. Циљ је да трошкови у 2009. не надмаше оне из 2008. године.

Међутим, иако је производња наведеног нафтног деривата скупа, то неће утицати на повећање његове цене на пумпама, истичу у НИС-у и додају да је циљ да се у што краћем року повезивањем рада две рафинерије достигне стабилна производња „евродизела пет”. Могућност производње процењује се на око 20.000 тона месечно, што је довољно да се у потпуности замени увоз „евродизела”.

У НИС-у кажу да разрађују и могућност производње тог горива у панчевачкој Рафинерији и повећање производње безоловних бензина на 80 одсто укупног обима производње.

И док би, с обзиром на ове најаве из НИС-а, возачи ускоро могли да одахну јер ће у аутомобиле сипати гориво какво се одавно продаје у Европи, приватници се могу наћи на мукама због тога што се не зна по којој ће им цени нови већински власник НИС-а убудуће обрачунавати услужну прераду.

Иако Министарство енергетике новом изменом Уредбе о ценама деривата предлаже да услужна прерада не буде виша од 33 долара по тони, нови менаџмент НИС-а планира да до краја маја Управном одбору достави нови бизнис-план с измењеним трошковима.

На основу резултата из 2008. године, НИС је обавестио владу да су трошкови прераде виши од 52 долара по тони, као и да курсни губици за прошлу годину надмашују 50 долара, што прерачунато на обим прераде износи више од 100 долара по тони (прерада плус курсни губици).

С обзиром на то да је крајња продајна цена деривата била знатно нижа од стварних трошкова НИС-а, то је, између осталог, довело до губитака у пословању НИС-а за 2008. годину.

Последњи пут цена прераде у српским рафинеријама промењена је 2005. године и износила је 29 долара по тони. Крајња цена нафтних деривата формира се на основу цене нафте, цене прераде (29 долара по тони), трошкова транспорта, акциза и фиксне малопродајне марже продавца (пет динара по литру).

Управни одбор НИС-а је пре потписивања уговора о куповини 51 одсто акција НИС-а размотрио бизнис-план за 2009. годину, по ком су трошкови прераде у поређењу са нивоом из 2008. били још већи. Зато је НИС у сталним консултацијама с министарствима Србије како би се дошло до оптималне формуле за израчунавање цене деривата. По налогу Министарства енергетике, НИС припрема детаљну економску анализу процеса производње деривата, како би дао влади детаљну информацију за доношење одлуке.

Ј. Петровић