Извештај "тројке" код Бан Ки Муна

Посредничка "тројка" Контакт групе - у којој су представник Европске уније Волфганг Ишингер, амерички изасланик Френк Визнер и представник Руске Федерације Александар Боцан Харченко - предаће данас генералном секретару УН Бан Ки Муну извештај о четворомесечним преговорима о статусу Косова и Метохије. Очекује се да ће се у том извештају наћи сви предлози о будућности јужне српске покрајине које су дали сами посредници и делегација Београда и тиме ће практично бити окончан мандат "тројке", која је посао почела пошто је Русија у јулу запретила да ће употребити право вета у Савету безбедности и блокирати усвајање плана Мартија Ахтисарија.

По првобитном плану, извештај је требало да буде предат 10. децембра, али због обавеза Бан Ки Муна, који за викенд одлази на конференцију УН о клими на индонежанском острву Балију, рок је скраћен за три дана. О извештају ће Савет безбедности расправљати 19. децембра, а представницима петнаест држава чланица тог тела Уједињених нација обратиће се и премијер Србије Војислав Коштуница. Представнику привремених власти у Приштини биће, судећи по вестима из Њујорка, дозвољено да присуствује седници, али не и да говори на њој.

Како преноси руска агенција "Новости", званични представник Вашингтона у Организацији уједињених нација изјавио је да земље Европске уније и Сједињене Америчке Државе нису спремиле никакав пројекат резолуције у вези са статусом Косова. "Чекамо да извештај ′тројке′ буде званично представљен генералном секретару и усредсредићемо се на ток дискусије у Савету безбедности и на реално стање у покрајини", рекао је тај амерички дипломата.

Руски представник у "тројци" Боцан Харченко најавио је да ће извештај пре Бан Ки Муна добити министри земаља Контакт групе (САД, Русија, Немачка, Италија, Француска и Велика Британија), који ће се данас састати у Бриселу на министарском скупу НАТО-а и Савета НАТО-Русија.

У извештају "тројке", како је објаснио Волфганг Ишингер, неће бити предлога за статус Косова и Метохије, већ ће бити набројане све варијанте које су разматране, "свака могућност која је позната човеку - од пуне независности до стриктне аутономије", како је објаснио овај немачки дипломата. На другој страни, Боцан Харченко је инсистирао, после завршетка директних преговора Београда и Приштине у Бадену код Беча, да је био сведок "позитивне атмосфере" и да то треба да буде искоришћено за наставак преговора. Сједињене Америчке Државе и неке земље Европске уније, међутим, тврде да нових рокова за решавање статуса не сме бити и да што пре треба признати независност Косова, а ЕУ већ припрема своју цивилну и полицијску мисију у покрајини, у складу са одредбама Ахтисаријевог плана.

И министри спољних послова 26 држава чланица НАТО-а разговараће данас о Косову, а из Вашингтона најављују да ће на овом скупу бити донета одлука да војници који су распоређени у Кфору остану на терену и ако власти у Приштини прогласе независност. Очекује се и да ће САД тражити од министара НАТО-а да не смање број трупа на Космету и да не спусте ниво борбене готовости, те да реагују у случају избијања насиља, како се не би поновила ситуација из марта 2004. када неки контингенти Кфора нису могли да се укључе у смиривање албанског насиља због ограничења у ангажовању која су им поставиле њихове владе. Биће размотрена и могућност слања евентуалног појачања трупама Кфора, а поједини извори тврде да се ради о четири батаљона, са укупно око 3.000 војника.

Министри држава овог војног савеза разговараће и са својим руским колегом Сергејем Лавровом о Косову и Метохији и о иступању Москве из Споразума о конвенционалном наоружању у Европи. Како пише "Независимаја газета", Русија је упозорила Запад да не признаје суверенитет Косова, додајући да би признање независности српске покрајине могло да изазове компликације у целом свету.

Изјава лидера владајуће Јединствене Русије Бориса Гризлова да ће нови сазив Државне думе на самом почетку свог рада разматрати могућност признања суверенитета отцепљених грузијских области Абхазије и Јужне Осетије, порука је земљама Запада, пише московски дневник, а комесар ЕУ за спољне односе Бенита Фереро Валднер изјавила је јуче да се нада да Москва неће признати независност те две области. Да би признавање нелегалне независности Косова могло да доведе до разбијања других европских земаља пише и коментаторка лондонског "Тајмса" Бронвен Мадокс, која закључује да је "Косово арогантно, јер претпоставља да би га неко бранио, чак и у случају да од себе направи нову државу под најпровокативнијим околностима". "Оно претпоставља да Европа неће моћи да поднесе још један сукоб у свом дворишту. То је вероватно тачна претпоставка, али је и ризично коцкање", наводи се у "Тајмсу", док "Гардијан" објављује коментар Тимотија Гартон Еша под насловом "Најбољи одговор за Косово је чланство у ЕУ - као и за Србију".

Овај британски историчар, професор Оксфордског универзитета, пише да је у дипломатски жаргон већ ушла нова скраћеница - CDI, од енглеског израза "координисана декларација независности - и да ће Приштина најкасније у фебруару прогласити независност у сарадњи са западним земљама. "То би било праћено снажном европском понудом Србима: мењајте оно мало што вам је остало од формалног суверенитета над Косовом за практичну шансу за бољу будућност у ЕУ. Својим уснама, већина Срба ће рећи "не", а у срцима ће можда почети да говоре "да", тврди Гартон Еш.

Новинар "Гардијана" Марк Трен пише да су "српско лобирање" и најаве Београда да ће предузети мере против једнострано проглашене независности уродиле плодом и да су западне дипломате "нервозне због могућности да Косово постане независно". "Њујорк тајмс" за то време опет оштро критикује Србију и Русију, упозоравајући те две државе да под хитно морају да одлуче да ли ће више добити добрим односима са САД и Европом или "усковитлавањем давнашњих мржњи". "Лидери косовских Албанаца су спремни да прихвате споразум. Нажалост, српска влада и њени патрони из Москве нису", наводи се у уводнику "Њујорк тајмса" и додаје: "Уколико Москва испуни претње и искористи вето, косовски лидери ће готово сигурно прогласити независност. Већина западних влада тврди да ће признати ново и војно рањиво Косово. То засигурно неће бити најсрећнија ситуација, али неће бити ни алтернатива: остављање западних мировних снага на бурету барута љутих и фрустрираних Албанаца. Бољи приступ, за све укључене, била би међународно надгледана независност призната од УН. Још није касно да Москва одигра конструктивну улогу и повуче Србију са собом", закључује њујоршки дневник.

Један други утицајни амерички дневник - "Вол стрит џурнал" - објавио је другачије виђење - да с Русијом треба сарађивати. То у свом коментару оцењује бивши амерички амбасадор Роберт Блеквил, сада председник лобистичке фирме "Барбур, Грифит и Роџерс интернешенел" коју је ангажовала и Влада Србије. "Запад мора да буде тактички флексибилан и спреман на умерени компромис с Москвом у бар некима од ових питања - року за постављање америчког антиракетног штита у источној Европи, уласку земаља из бившег совјетског простора у НАТО, статусу Косова, одредбама Споразума о конвенционалном наоружању у Европи, будућности контроле стратешког оружја, уласку Русије у Светску трговинску организацију", сматра Блеквил, који је био ментор и близак сарадник садашњег државног секретара Кондолизе Рајс.

-----------------------------------------------------------

Судетски Чеси: "Нова минхенска издаја"

Праг - Отцепљењем Косова сада се на туђи рачун умирује исламски тероризам, као што је свет у Минхену 1938. године на туђи рачун настојао да умири нацизам, упозорили су Чеси изгнани из Судета после анексије те чешке области 1939. године од Хитлерове Немачке.

Отворено писмо упућено чешкој јавности и амбасадору Србије у Прагу Владимиру Верешу потписала је, поред удружења Круг грађана Чешке протераних 1938. године из пограничја, и група историчара и опозиционих социјалдемократа на челу са бившим чешким премијером Милошем Земаном. У писму се истиче да су Британија и Француска платиле високу цену за предусретљивост својих лидера у Минхену према нацистичкој Немачкој и упозоравају на сличност парола "Велика Немачка" и "Велика Албанија". Милош Земан, који се сада придружио протесту, био је председник чешке владе у време бомбардовања бивше Југославије 1999. године и дао је у име своје земље за то зелено светло НАТО-у.